00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Беба и Лола „Београдски играчки центар“: Енергија међу људима је највећи покретач
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Пјаф“
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Како изгледа полувековно дружење са гитаром
17:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Субвенције од 20.000 евра за кров над главом породицама са децом
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Научници открили колико људи могу најдуже да живе

CC0 / Pixabay/Rudy Anderson / Старији човек
Старији човек - Sputnik Србија, 1920, 26.05.2021
Пратите нас
Научници су идентификовали горњу границу до које људи могу најдуже да живе и она се налази негде између 120 и 150 година, у зависности од појединца.
То би значило да људи могу да живе дуже и од тренутног светског рекордера, Жанe Калмaн, која је умрла 1997. године у 122. години.
Девојка са маском за лице - Sputnik Србија, 1920, 22.12.2017
Научници саветују: Како брзо смршати и победити старост
Научници су користили вештачку интелигенцију и медицинске податке добровољаца из Велике Британије и САД у студији објављеној у часопису „Нејчр комјуникејшнс“.
Вештачка интелигенција анализирала је информације о здрављу и физичком стању људи и научници су закључили да је људски животни век највише заснован на два главна елемента: биолошким годинама и флексибилности организма.
Биолошке године су повезане са стресом, начином живота и хроничним болестима, док флексибилност организма представља способност да се појединац врати у нормалу после излагања некој врсти стреса.
Према њиховом налазу, између 120 и 150 године људско тело у потпуности губи флексибилност, што доводи до тога да више не може да се опорави од стресних догађаја.
„Како старимо, све нам је више времена потребно да се опоравимо после сметњи и у просеку све мање времена проводимо у оптималном физиолошком стању“, каже Тимоти Пирков, један од аутора студије.
Професор Андреј Гудков са Розвел парк центра за канцер, који је сарађивао на студији, додаје да је овај налаз „концептуални пробој, јер одређује и раздваја улоге основних фактора људске дуговечности“.
„Студија објашњава зашто и најефикаснији третмани болести повезаних са старењем могу само да унапреде просечан, али не и максималан животни век, све док не буду развијене праве терапије против старења“, каже он, преноси „Њујорк пост“.
Прочитајте још:
 
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала