Како пише “Вечерњи лист”, и Министарство правосуђа Хрватске такође је најавило да ће покренути измене Стечајног закона и Закона о стечају потрошача како би се прилагодили Директиви, али предлог измена споменутих закона још није објављен па није јасно хоће ли и на који ће начин Хрватска додатно регулисати могућност отписа предузетничког дуга.
Тренутно је у Хрватској око 16.000 предузетника у блокади, њих око 8.000 су фирме, а другој половини припадају занатлије и други предузетници који воде пословне књиге. Укупни дуг свих предузетника креће је око шест милијарди куна (800 милиона евра).
Много је тежа ситуација скоро 240.000 блокираних грађана у Хрватској, додаје лист, чија се главница дуга креће око 17 милијарди куна (више од 2,2 милијарде евра).
Досад је у склопу посебних кампања држава Хрватска два пута масовније отписивала дугове блокираних грађана, али то није битно утицало на укупну слику.
Споменута ЕУ Директива не бави се директно дугом грађана, али у њој се сугерише државама да исти принцип за отпис дуга који ће применити на предузетнике пренесе и на презадужене грађане.
Свако би, по слову и духу Директиве, требало да има могућност да му се избрише дуг у поступку који не би требало да траје дуже од три године, наводи “Вечерњи лист”.