У разним књигама се помиње утицај Теслиног оца, негде се може пронаћи да је вежбао јогу, медитирао, да му је био близак хиндуизам, да је поштовао све религије, а да је молио Оченаш.
Његовом духовном страном личности бави се презвитер СПЦ Оливер Суботић који је написао и књигу "Никола Тесла – духовни лик".
„Цела његова личност излази ван конвенционалних оквира и највероватније, што би код њега у чињеничном смислу могло да се утврди, свакако су његови ментални капацитети, способност размишљања која је невиђена у историји науке", рекао је за РТС презвитер Суботић.
Додао је да ипак највише инсистира на томе да ће највећи део Теслине личности за нас остати – тајна.
„Ми можемо да реконструишемо један део, то ће бити врх леденог брега, тај један део можемо да реконструишемо на основу његових текстова, чланака, кореспонденције… Он је имао 10.000 кореспондената… Али, у дубину његове душе заћи – то ће бити заувек немогуће", сматра презвитер Суботић.
На питање о томе да ли је поједностављивање рећи да је Никола Тесла био православац, хришћанин, Суботић каже:
„Када кажемо ‚‘хришћанин‘, морамо ту да направимо једну нијансу. Постоји више врста хришћана. Имате литургијске хришћане који су сваке недеље на служби, који редовно посте, и Богу се моле. И то би било нешто што би било хришћанство у ужем смислу. Он није живео литургијски, јер је његов живот био од хотела у коме је живео до своје лабораторије, и он се потпуно томе предао. Али његов религијски доживљај и његова етика су суштински хришћанске.”
Подсећа да је, када је Тесла примао Едисонову медаљу, рекао за себе да је „дубоко религиозан у срцу – на свој начин".
„Увек је експлицитно издвајао хришћанство из корпуса светских религија говорећи да је оно једина експериментална религија – то је његова реч", рекао је презвитер Суботић који је регистровао и задужбину „Петар Мандић".
Каже да су приходи од продаје књиге намењени у хуманитарне сврхе, а да су међу циљевима Задужбине развој школа родитељства у Србији, како наводи „по угледу на Теслину везу са родитељима".