Пре 26,5 милиона година, делови региона у коме су фосили пронађени били су прожети влажним шумама, пружајући уточиште једном од највећих сисара који су икада ходали копном.
Новооткривено створење, представљено у научном часопису „Комјуникејшен бајолоџи“, изумрли је рођак данашњег носорога, преноси РТС.
Колосална животиња била је тешка до 24 тоне, што је четири пута више од данашњих афричких слонова, а само њена лобања била је дугачка више од метра.
Једна од највећих копнених животиња свих времена настањивала је територију између данашње Тибетанске висоравни и Пакистана пре више од 25 милиона година, потврдили су очувани фосили џиновског носорога.
Пре 26,5 милиона година, делови региона у коме су фосили пронађени били су прожети влажним шумама, пружајући уточиште једном од највећих сисара који су икада ходали копном, пише Национална географија.
Иначе, P. linxiaense, како је носорог назван, и његови сродници познати су по огромним димензијама. Сматра се да је просечна одрасла јединка била виша од пет метара до рамена и да је имала врат дуг око два метра.
Поређења ради, данашње жирафе су високе непуних шест метара.
Захваљујући положају, пронађени фосили, укључују очувану комплетну лобању и кичмене пршљенове, и велика су помоћ „у попуњавању породичног стабла животиња парацератеријума“.
Фосили ових животиња су ретки и често фрагментирани, што отежава приказивање еволуције и ширења рода.
Сматра се да им је дугогодишње станиште групе била Централна Азија, али прва врста парацератеријума живела је у данашњем западном Пакистану.
Истраживачи које је водио Тао Денг, палеонтолог сисара са кинеског Института за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака у Пекингу, сада су открили да је нова врста P. linxiaense била уско повезана са пакистанским P. Butgiense, а то наговештава порекло пакистанског носорога.
Пронађени фосили извучени су из пешчара централног кинеског басена Линкија.
Педесетих година прошлог века пољопривредници у том подручју тврдили су да су пронашли „змајеве кости“. Једно време су ти остаци продавани медицинским компанијама и коришћени су као састојци традиционалних кинеских лекова.
Од осамдесетих година прошлог века, палеонтолози са Института за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака проучавали су стене базена Линкија и богатство фосила из тог подручја.
Нова открића сугеришу да су се џиновски носорози слободно кретали хиљадама километара између Централне Азије и индијског потконтинента пре 30–35 милиона година.
Клима и географски обрасци
Климатски услови у то време „дозвољавали су џиновском носорогу да оде ка северу у Централну Азију“, наводи се у студији.
Подаци из нове студије помажу у откривању географских образаца који су управљали кретањем џиновских носорога.
Тако на пример, Каталог џиновских фосила носорога у новом истраживању сугерише да животиње никада нису прешле из Азије у Европу преко планине Урал, указујући на то да је планински ланац могао да делује као препрека.
Истраживање такође може помоћи да се објасни како су огромна створења стигла у данашњу Турску, где су такође пронађени фосили носорога.
У научном раду се сугерише да су се, након што су џиновски носорози стигли у данашњи Пакистан, пробили у Турску преко данашњег Авганистана и Ирана.
Неки фосили који причају ову причу, међутим, сада су изгубљени и недоступни онима који се баве научним истраживањима. Збирка од 300 фосила сакупљених у Пакистану – укључујући остатке џиновских носорога, страдала је 2006. године због бомбардовања.
У случају новооткривене врсте, фосили су на сигурном – у палеозоолошком музеју Хеженг у кинеској северно-централној провинцији Гансу.
Научницима следи рад на детаљнијем опису гиганта, укључујући реконструкцију мишића и прецизнију процену његове телесне масе.
Прочитајте и: