Бројна истраживања која су имала чак и подршку државе, бројних компанија, научника и заинтересованих инвеститора у индустрији вредној 110 милијарди долара, за коју се процењује да ће до 2025. године вредети 610 милијарди долара, деценијама су покушавала да искористе стечена знања на пољу генетике и да помоћу вештачке интелигенције пронађу начин да зауставе, па чак и обрну процес старења.
Али последња, по много чему јединствена, студија доказује да највероватније не можемо успорити брзину старења, пре свега због биолошких ограничења.
У изради ове студије учествовао је међународни тим научника из 14 земаља, укључујући и истраживаче са Универзитета Оксфорд, а циљ им је био да провере хипотезу о „непроменљивој стопи старења“ која каже да свака врста има устаљену и стабилну стопу старења почев од одрасле доби.
„Наши резултати иду у прилог теорији да све више људи живи дуже зато што је смањена стопа смртности на млађим узрастима“, наводи Хосе Мануел Абурто из Оксфордовог центра за демографске студије, који је анализирао податке о броју рођених и умрлих у свим деловима света током више векова.
„Упоредили смо податке о броју рођених и умрлих људи и примата и открили да је овај општи образац смртности код обе врсте исти“, додаје Абурто.
„То нас упућује на закључак да биолошки, а не фактори животне средине, одређују нашу дужину живота“, наводи он, а преноси Гардијан.
Абурто објашњава да статистички подаци потврђују да људи живе дуже како им се побољшава стање здравља и животни услови, што уједно доводи до повећања просечне дужине живота на свету.
„Ипак, нагли пораст стопе смртности, како се приближавамо старости, непроменљив је код свих врста“, тврди демограф.
Расправа о томе колико се може продужити људски век деценијама дели академску заједницу, а потрага за што дужим и што здравијим животом посебно је актуелна у Великој Британији, у којој се најмање 260 компанија, 250 инвеститора, 10 непрофитних и 10 истраживачких лабораторија бави овим истраживањима користећи најнапреднију технологију.
Влада Велике Британије је чак дала приоритет одређеним секторима који се баве употребом вештачке интелигенције у проучавању дуговечности, укључивши их међу четири велика изазова стратегије будућег индустријског развоја, којој је циљ да Британија стекне предност у овој области.
Али оно што је недостајало у овој деценијској расправи је истраживање које би упоредило животни век различитих животињских врста и људи како би утврдили који фактори утичу на стопу смртности.
Ова последња студија попуњава ту празнину, наглашава Абурто.
„Ова изузетно богата датотека нам је омогућила да упоредимо разлике у стопи смртности како унутар, тако и између различитих врста“, каже он.
Дејвид Џемс, професор биогеронтологије на Институту за здраво старење Лондонског универзитетског колеџа, сматра да објављена студија упућује на закључак да је урађено „врло моћно истраживање чији резултати сигурно доказују спорне чињенице“.
База података коју је анализирао Абуртов тим открива да постоји исти општи образац смртности: висока стопа смртности одојчади, која се нагло смањује у периоду детињства и тинејџерског доба, остаје ниска до ране одрасле доби, а затим се са старошћу непрестано повећава, преноси РТС.
„Наше анализе потврђују да је у ранијим историјским периодима очекивани животни век био низак јер је много људи умирало у младости“, наводи Абурто.
„Али развојем медицине, побољшањем квалитета живота, очекивани животни век се повећао. Све више људи данас живи много дуже, међутим стопа смртности старих се није променила“, напомиње демограф.
„Резултати ове студије показују да еволуциона биологија надјачава све друге факторе и напредак медицине није успео да савлада та биолошка ограничења“, истиче он.