Олимпијске игре у Токију

Југославија, олимпијска велесила — то је само мит

На друштвеним мрежама често се помиње реченица како се у некадашњој, великој Југославији могло спавати на клупи у парку. Не знамо у ком парку и на којој клупи, али легенда о томе живи. Исто као што живи легенда о Југославији као спортској велесили.
Sputnik
Истина, у колективним спортовима смо постизали значајне резултате, пре свега у кошарци, рукомету и ватерполу. Када је о појединачним спортовима реч, ту смо имали своје светле тренутке.
Поглед на број освојених медаља на летњим олимпијским играма показује да су озбиљнији резултати постали приметни тек осамдесетих година двадесетог века. До тада, углавном, наши спортисти враћали су се са такмичења са два до три златна одличја.
Олимпијске игре у Токију
Светски центри моћи упрли очи у Токио: Неопходно је одговорити Кини

Југословенски успеси на Олимпијади

У Хелсинкију је освојено једно злато и два сребра, у Монтреалу три сребра, а у Риму злато и сребро. Ипак је то било скромно. Поготово у односу на државе Источног блока, које су суверено господариле појединим дисциплинама. Бугарска, Румунија, Пољска, Мађарска и Чехословачка су тада далеко испред Југославије.
На листи укупног броја освојених медаља на летњим Играма од 1896. године до данас, Мађарска, Румунија и Пољска су међу првих двадесет, Бугарска је двадесет трећа, а Чехословачка, иако се одавно распала, двадесет пета.
Олимпијске игре у Токију
Медаља као моћ: Сингапур плаћа милион долара освајачима злата, Америка награђује мање од Србије

Рекорд у Лос Анђелесу

Југословенски рекорд постигнут је у Лос Анђелесу 1984. године са седам златних, четири сребрне и седам бронзаних медаља. Међутим, те Игре су бојкотоване од стране поменутих држава Источног блока, зато што су западне земље бојкотовале претходне игре у Москви 1980. године. Тако да је и овај успех резултат непојављивања дела конкурената.
Конкуренција је данас много већа него раније. Просто, Међународни олимпијски комитет има већи број чланица, поједини спортови су нарочито популарни у одређеним деловима света, па се фаворити појављују из земаља које просечни гледалац тешко може пронаћи на мапи.
Истовремено, повећао се и број олимпијских спортова, затим број дисциплина у оквиру појединих спортова, па се зато данас дели више одличја него раније. Због тога, донекле је и тешко поредити резултате Југославије и њених наследница.
Олимпијске игре у Токију
Жестоко лобирање: Највећи скандали у избору домаћина Олимпијских игара

У Сеулу 12 одличја

Ако за неки репер ипак узмемо последње игре на којима смо заједно наступали, у Сеулу 1988. године, када није било бојкота и сви су учествовали, југословенски такмичари освојили су дванаест медаља — три златне, четири сребрне и пет бронзаних.
Најсјајније доносе двоје стрелаца — Јасна Шекарић и Горан Максимовић, и — ватерполисти. Сабирајући одличја такмичара са простора бивше Југославије, види се да је укупно једна медаља мање освојена у Атини, а три више у Пекингу. Међутим, оба пута освојено је само по једно злато.
Резултат из Сеула престигнут је у Лондону 2012. године са пет златних, од укупно петнаест медаља, док је у Рију на прошлим играма са освојених девет златних од укупно 23 медаље.
Највећи број медаља доносе такмичари из Хрватске, Србије и Словеније. Црна Гора је од пријема у Међународни олимпијски комитет освојила једно сребро, Северна Македонија једну бронзу, док се Босна и Херцеговина и даље није уписала на листу освајача.
Углавном, Југославије више нема. На питања шта би било кад би било, бесмислено је одговарати. У збиру, овако разједињени и самостално наступајући, већ смо стигли или чак у појединим спортовима превазишли некадашње домете.
Олимпијске игре у Токију
Јапанци против Игара – неко ће платити цех
Олимпијске игре у Токију
Скривене поруке са отварања Олимпијских игара које су мењале свет
Олимпијске игре у Токију
Више од игре: Велики историјски окршаји који тресу и планету
Коментар