https://sputnikportal.rs/20210729/jugoslavija-olimpijska-velesila-to-je-samo-mit-1127905818.html
Југославија, олимпијска велесила — то је само мит
Југославија, олимпијска велесила — то је само мит
Sputnik Србија
На друштвеним мрежама често се помиње реченица како се у некадашњој, великој Југославији, могло спавати на клупи у парку. Не знамо у ком парку и на којој клупи, али легенда о томе живи. Исто као што живи легенда о Југославији као спортској велесили.
2021-07-29T21:30+0200
2021-07-29T21:30+0200
2021-07-30T10:09+0200
олимпијске игре у токију
шести круг
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/45/1112594517_0:0:2049:1153_1920x0_80_0_0_a3815cb1b5b7ca6f93b47d977bbda65e.jpg
Истина, у колективним спортовима смо постизали значајне резултате, пре свега у кошарци, рукомету и ватерполу. Када је о појединачним спортовима реч, ту смо имали своје светле тренутке.Поглед на број освојених медаља на летњим олимпијским играма показује да су озбиљнији резултати постали приметни тек осамдесетих година двадесетог века. До тада, углавном, наши спортисти враћали су се са такмичења са два до три златна одличја.Југословенски успеси на ОлимпијадиУ Хелсинкију је освојено једно злато и два сребра, у Монтреалу три сребра, а у Риму злато и сребро. Ипак је то било скромно. Поготово у односу на државе Источног блока, које су суверено господариле појединим дисциплинама. Бугарска, Румунија, Пољска, Мађарска и Чехословачка су тада далеко испред Југославије.На листи укупног броја освојених медаља на летњим Играма од 1896. године до данас, Мађарска, Румунија и Пољска су међу првих двадесет, Бугарска је двадесет трећа, а Чехословачка, иако се одавно распала, двадесет пета.Рекорд у Лос АнђелесуЈугословенски рекорд постигнут је у Лос Анђелесу 1984. године са седам златних, четири сребрне и седам бронзаних медаља. Међутим, те Игре су бојкотоване од стране поменутих држава Источног блока, зато што су западне земље бојкотовале претходне игре у Москви 1980. године. Тако да је и овај успех резултат непојављивања дела конкурената.Конкуренција је данас много већа него раније. Просто, Међународни олимпијски комитет има већи број чланица, поједини спортови су нарочито популарни у одређеним деловима света, па се фаворити појављују из земаља које просечни гледалац тешко може пронаћи на мапи.Истовремено, повећао се и број олимпијских спортова, затим број дисциплина у оквиру појединих спортова, па се зато данас дели више одличја него раније. Због тога, донекле је и тешко поредити резултате Југославије и њених наследница.У Сеулу 12 одличјаАко за неки репер ипак узмемо последње игре на којима смо заједно наступали, у Сеулу 1988. године, када није било бојкота и сви су учествовали, југословенски такмичари освојили су дванаест медаља — три златне, четири сребрне и пет бронзаних.Најсјајније доносе двоје стрелаца — Јасна Шекарић и Горан Максимовић, и — ватерполисти. Сабирајући одличја такмичара са простора бивше Југославије, види се да је укупно једна медаља мање освојена у Атини, а три више у Пекингу. Међутим, оба пута освојено је само по једно злато.Резултат из Сеула престигнут је у Лондону 2012. године са пет златних, од укупно петнаест медаља, док је у Рију на прошлим играма са освојених девет златних од укупно 23 медаље.Највећи број медаља доносе такмичари из Хрватске, Србије и Словеније. Црна Гора је од пријема у Међународни олимпијски комитет освојила једно сребро, Северна Македонија једну бронзу, док се Босна и Херцеговина и даље није уписала на листу освајача.Углавном, Југославије више нема. На питања шта би било кад би било, бесмислено је одговарати. У збиру, овако разједињени и самостално наступајући, већ смо стигли или чак у појединим спортовима превазишли некадашње домете.
https://sputnikportal.rs/20210723/svetski-centri-moci-uprli-oci-u-tokio-neophodno-je-odgovoriti-kini-dusan-prorokovic-olimpijske-igre-sesti-krug-1127681266.html
https://sputnikportal.rs/20210727/medalja-kao-moc-singapur-placa-milion-dolara-osvajacima-zlata-amerika-nagradjuje-manje-od-srbije-1127820163.html
https://sputnikportal.rs/20210726/zestoko-lobiranje-najveci-skandali-u-izboru-domacina-olimpijskih-igara-dusan-prorokovic-prorok-kolumna-1127770941.html
https://sputnikportal.rs/20210724/japanci-protiv-igara-neko-ce-platiti-ceh-dusan-prorokovic-kolumna-1127724607.html
https://sputnikportal.rs/20210725/skrivene-poruke-sa-otvaranja-olimpijskih-igara-koje-su-menjale-svet-1127725191.html
https://sputnikportal.rs/20210728/vise-od-igre-veliki-istorijski-okrsaji-koji-tresu-i-planetu-1127857180.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/45/1112594517_193:0:1990:1348_1920x0_80_0_0_5efb4e9fc91f025bce89ba01752a6d0b.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
југославија олимпијске игре, мит о југославији, југославија олимпијске игре медаље, колико медаља би освојила југославија, jugoslavija olimpijske igre, mit o jugoslaviji, jugoslavija olimpijske igre medalje, jugoslavija medalje olimpijske igre u tokiju,
југославија олимпијске игре, мит о југославији, југославија олимпијске игре медаље, колико медаља би освојила југославија, jugoslavija olimpijske igre, mit o jugoslaviji, jugoslavija olimpijske igre medalje, jugoslavija medalje olimpijske igre u tokiju,
Југославија, олимпијска велесила — то је само мит
21:30 29.07.2021 (Освежено: 10:09 30.07.2021) На друштвеним мрежама често се помиње реченица како се у некадашњој, великој Југославији могло спавати на клупи у парку. Не знамо у ком парку и на којој клупи, али легенда о томе живи. Исто као што живи легенда о Југославији као спортској велесили.
Истина, у колективним спортовима смо постизали значајне резултате, пре свега у кошарци, рукомету и ватерполу. Када је о појединачним спортовима реч, ту смо имали своје светле тренутке.
Поглед на број освојених медаља на летњим олимпијским играма показује да су озбиљнији резултати постали приметни тек осамдесетих година двадесетог века. До тада, углавном, наши спортисти враћали су се са такмичења са два до три златна одличја.
Југословенски успеси на Олимпијади
У Хелсинкију је освојено једно злато и два сребра, у Монтреалу три сребра, а у Риму злато и сребро. Ипак је то било скромно. Поготово у односу на државе Источног блока, које су суверено господариле појединим дисциплинама. Бугарска, Румунија, Пољска, Мађарска и Чехословачка су тада далеко испред Југославије.
На листи укупног броја освојених медаља на летњим Играма од 1896. године до данас, Мађарска, Румунија и Пољска су међу првих двадесет, Бугарска је двадесет трећа, а Чехословачка, иако се одавно распала, двадесет пета.
Југословенски рекорд постигнут је у Лос Анђелесу 1984. године са седам златних, четири сребрне и седам бронзаних медаља. Међутим, те Игре су бојкотоване од стране поменутих држава Источног блока, зато што су западне земље бојкотовале претходне игре у Москви 1980. године. Тако да је и овај успех резултат непојављивања дела конкурената.
Конкуренција је данас много већа него раније. Просто, Међународни олимпијски комитет има већи број чланица, поједини спортови су нарочито популарни у одређеним деловима света, па се фаворити појављују из земаља које просечни гледалац тешко може пронаћи на мапи.
Истовремено, повећао се и број олимпијских спортова, затим број дисциплина у оквиру појединих спортова, па се зато данас дели више одличја него раније. Због тога, донекле је и тешко поредити резултате Југославије и њених наследница.
Ако за неки репер ипак узмемо последње игре на којима смо заједно наступали, у Сеулу 1988. године, када није било бојкота и сви су учествовали, југословенски такмичари освојили су дванаест медаља — три златне, четири сребрне и пет бронзаних.
Најсјајније доносе двоје стрелаца — Јасна Шекарић и Горан Максимовић, и — ватерполисти. Сабирајући одличја такмичара са простора бивше Југославије, види се да је укупно једна медаља мање освојена у Атини, а три више у Пекингу. Међутим, оба пута освојено је само по једно злато.
Резултат из Сеула престигнут је у Лондону 2012. године са пет златних, од укупно петнаест медаља, док је у Рију на прошлим играма са освојених девет златних од укупно 23 медаље.
Највећи број медаља доносе такмичари из Хрватске, Србије и Словеније. Црна Гора је од пријема у Међународни олимпијски комитет освојила једно сребро, Северна Македонија једну бронзу, док се Босна и Херцеговина и даље није уписала на листу освајача.
Углавном, Југославије више нема. На питања шта би било кад би било, бесмислено је одговарати. У збиру, овако разједињени и самостално наступајући, већ смо стигли или чак у појединим спортовима превазишли некадашње домете.