Дан Ваздушно-десантне војске (ВДВ) традиционално је започео литургијом у главном храму ВДВ-а Благовести Пресвете Богородице у Москви. Обично након тога војници и официри ових јединица учествују у литији, али је она ове године, због пандемије вируса корона, изостала.
Свој празник „десантники“ - како их у Русији називају - традиционално обележавају купањем у фонтанама и једу лубенице и ниједан род војске свој дан не празнује с таквом радошћу и тако масовно. Сваке године организују се концерти, изложбе, народне шетње, а такође припадници ових јединица и ветерани полажу цвеће и венце на Споменик војницима-падобранцима на московском Суворовском тргу…
Главно место окупљања „плавих беретки“ и њихових породица је московски Парк Горки, али су из прес-службе овог парка саопштили да ове године свечаности нису планиране због вируса корона, а такође и да је забрањено купање у фонтанама.
Симболи Ваздушно-десантних снага су плаве беретке и плаво-беле, пругасте, мајице, а на Светог Илију, који је и небески покровитељ десантних јединица, чувене „тељњашке“ носе готово сви.
Њихов слоган је: „Нико осим нас“, који је својевремено изговорио легендарни командант и оснивач „крилате пешадије“ Василиј Маргелов и који је на челу ВДВ-а провео близу четврт века. Припадници ВДВ-а често умеју да кажу да је у њиховим јединицама и даље жив „дух Маргеловског“.
Чувени командант је можда и највећа послератна легенда совјетске армије, а сами припадници десантних јединица воле да се називају „војска ујка Васе“.
Дан ових елитних јединица није изабран случајно, а поклапа се и са великим хришћанским празником — Илинданом. Наиме, сматра се да је 2. август званичан датум формирања ових јединица. Тог дана 1930. године на војним вежбама ратног ваздухопловства Московског војног округа близу Вороњежа први пут је са бомбардера ТБ-3 извршен падобрански десант у коме је учествовало 12 падобранаца. Остало је све историја.
Муњевити и ефикасни
Руски војни експерти истичу да су Ваздушно-десантне снаге „понос Русије“ и да су данас те снаге најобученији и најефикаснији род Оружаних снага Руске Федерације. Падобранци су више пута показали да за њих нема неостварљивих циљева и да све задатке извршавају муњевито и ефикасно.
"Ваздушно-десантна војска је најмобилнији, најборбенији и најобученији род Оружаних снага. Падобранци су практично у сталној борбеној готовости. Да би извршавали своје задатке и иза непријатељских линија и на фронту опремљени су најсавременијим мобилним наоружањем и војном техником. Рецимо, имају борбена возила БМД-4М“, каже за Спутњик руски војни експерт Виктор Литовкин.
Експерт истиче да је реч о веома моћним борбеним возилима, која се могу спустити из авиона падобраном, а такође наглашава и да ће десантне јединице ускоро добити и лаки амфибијски тенк „Спрут-СДМ1“, који ће им омогућити да решавају сложене задатке.
Стручњаци наводе да су „плаве беретке“ храброст и херојство више пута доказале током локалних ратова и сукоба, укључујући и постсовјетски простор, где су борбене мисије увек изводиле изузетно ефикасно.
„Борбени пут Ваздушно-десантних снага, који је започео током Другог светског рата, а настављен и у послератном периоду на различитим ратиштима ван Совјетског савеза и Русије, а такође и њихова искуства стечена на разним маневрима, дозвољава нам да кажемо да се у овом роду Оружаних снага Русије велика пажња посвећује моралним борбеним квалитетима свих војника, од падобранаца до команданата. И то је чак и за време првог команданта ВДВ-а Василија Маргелова, био систем обуке, а те традиције су очуване до данас“, каже за руски војни експерт Виктор Мураховски.
Експерт додаје да и сам назив „Ваздушно-десантна војска“ наглашава историјске традиције ако се сагледају њене структуре, војна опрема, облици и методе употребе различитих јединица и формација у оквиру овог рода војске, додајући да сви они могу да изврше десант, али да не чине сви то искључиво падобраном.
„Можемо рећи да се у овом тренутку овај род војске посматра више као мобилна резерва сталне борбене готовости, која може у датом тренутку деловати и далеко од свог сталног места базирања одлуком врховног команданта и највишег војног руководства - министра одбране, Генералштаба, а пре свега, у циљу одвраћања од могућих војних претњи, а још више од одвраћања или парирања у почетној фази неке врсте војне агресије“, каже Мураховски.
Нови системи наоружања
Ваздушно -десантне снаге, као род Оружаних снага Русије, у потпуности користе сав технолошки напредак који данас постоји, а захваљујући новим системима наоружања, добијају и нове могућности. Ускоро ће ове јединице добити и лаке амфибијске, „пливајуће“ тенкове "Спрут", оклопна возила "Тајфун-ВДВ" , противтенковске ракетне системе "Корнет-Д1" и друге врсте наоружања.
„По мом мишљењу, они имају добре традиције, које је потребно одржавати и развијати, у смислу да више пажње треба посветити не само примерима херојског жртвовања, што је несумњиво потребно, већ и професионалним коришћењем оружја, војне опреме итд. У ствари, такав развој Ваздушно -десантних снага догодио се последњих година. Појавила се 31. посебна јуришна бригада, а такође и нове командне структуре, које углавном за ваздушно покривање противника користе хеликоптере. Тога је било у совјетско доба, али је та пракса била прекинута, па се сада, у савременим условима, за оним што у Америци називају аеромобилне јединице, поново појавила потреба“, наводи Мураховски.
Експерт сматра да десантне јединице то морају и даље да развијају и да то активно уведу и аутоматизују у систему командовања и контроле трупа и наоружања.
„Ваздушно -десантне снаге су, иначе, једна од првих оружаних снага које су се развиле уз учешће индустрије и које су ставиле у употребу аутоматизовани систем командовања и управљања војском тактичког ешалона ‘Андромеда-Д’ и у томе су пионири“, додаје експерт.
Честитке „крилатој пешадији“ упутио је председник Русије и врховних командант Оружаних снага Владимир Путин, који је, између осталог истакао да су у редовима чувених Ваздушно-десантних снага одувек служили људи посебне чврстине, снажног духа, непоколебљивог карактера и братске солидарности, док је министар одбране Русије Сергеј Шојгу нагласио да је то високомобилан род војске, без које је одбрана огромне земље није могућа. Како је навео, те јединице су опремљене најсавременијим наоружањем и опремом и у стању су да изврше задатке било које сложености и у сваком окружењу.
„Очигледно је да су команда и официри Ваздушно -десантних снага веома професионално развијени и компетентни, а сам командант ВДВ-а је стекао искуство у вођењу војне групе за сарадњу са партнерима у Сирији. Тако да у овом смислу мислим да су Ваздушно -десантне снаге на правом путу развоја“, закључио је Мураховски.