Курти најављује да ће на реципроцитету радити озбиљно, тако да може брзо да се примени али и да, како каже, створи основе да је одлуку о овоме немогуће поништити. Подсећања ради, он је и током првог мандата помињао реципроцитет у односима са Београдом, али је све остало на речима због пада његове владе.
Професор из Приштине др Неџмедин Спахиу напомиње да реципроцитет може да има више значења, а као једно види однос између положаја Срба на КиМ и, с друге стране, положаја Албанаца на југу Србије, који по његовом мишљењу треба да буде унапређен.
Прети ли Курти Србима на КиМ
Доктор политичких наука Дејан Вук Станковић примећује да Албанци са југа Србије не живе у гету као Срби на Косову и Метохији, као и да имају апсолутну слободу кретања и сва остала права која уживају заједнице у демократским друштвима, па са тог аспекта Курти не може да тражи од Србије никав реципроцитет - осим ако не мисли да Срби на Косову и Метохији добију све што имају Албанци са југа Србије.
„Мислим да се, уз све албанске притужбе, права Срба на Косову и Метохији не могу поредити са правима које имају Албанци на југу Србије, јер су они у повлашћеном положају у односу на несрећне Србе на КиМ,“ каже Станковић.
Спахиу истовремено истиче да поновно помињање реципроцитета говори о томе да односи Београда и Приштине иду нагоре уместо да иду набоље, што се могло видети и после политичких сусрета на врху који је требало да пробију лед. Уместо тога послужили су за заоштравање односа две стране.
Крив му „Отворени Балкан“
„Након што је Вучић „изиграо“ Аљбина Куртија стварајући „отворени Балкан“ то је код Куртија изазвало нервозу и зато је покренуо још оштрији корак тако да се може очекивати да односи буду све више заоштрени. То није добар пут и није у интересу Косова,“ објашњава Спахиу.
На питање због чега Курти сматра да је изигран, иако је био позван да буде део иницијативе „Отворени Балкан“, наш саговорник објашњава:
„Косово није желело да буде Косово са звездицом, већ призната држава, а други разлог је тај јер се косовски буџет и те како пуни од царина,“ напомиње он.
Станковић, међутим, и поред оштрих тонова из Приштине, Куртијеву поруку више види као провокацију него као нешто што је могуће спровести.
„Уосталом, читав његов политички наступ може се посматрати као политички репертоар политичких провокација. Наравно, оне су различитог тона и примерене различитим околностима у којима се он појављује, али оно што је сигурно јесте да Србија неће пристати на било какав реципроцитет као што није пристала ни на друге Куртијеве провокације“, каже Станковић.
Западни ментори Куртија без примедби
Према његовим речима, све ово је наставак репертоара Куртија који му је потребан како би придобио политичке поене на унутрашњем плану, и евентуално на неком свеалбанском нивоу.
„Верујем да његовим западним менторима ово не смета, али је исто тако јасно да овакве изјаве не воде у правцу стварања предуслова за неку нормализацију односа или тражење политичког компромиса,“ уверен је Станковић.
Подсећања ради, Косово је по угледу на Канцеларију за Косово и Метохију Владе Србије, отворило Канцеларију за сарадњу са Албанцима из тзв. Прешевске долине, а представници Албанца са југа Србије су чести гости Приштине. Албанци са југа Србије су такође основали и Асоцијацију албанских општина, као пандан Заједници српских општина и траже да имају потпуно иста права као што је за ЗСО предвиђено Бриселским споразума. Такође у више наврата лидери Албанаца са југа Србије су тражили и да буду уврштени у дијалог Београд и Приштине, о чему су пре два месеца и разговарали са Аљбином Куртијем, али садржај разговора није био доступан за јавност.
Вршилац дужности директора Канцеларије за КиМ Петар Петковић упозорио је да претњама о увођењу реципроцитета Курти урушава дијалог и иде у правцу покушаја нове стабилизације прилика на терену. Како је оценио, питање реципроцитета је еуфемизам за подизање нових економских баријера којима су Срби на КиМ својевремено били изложени током важења такси на робу из централне Србије.