Такозвани „’лекови‘ које Гејтс и Сорош користе како би ублажили зла која су сами изазвали, не лече болест, они је настављају“, поручује Жижек у ауторском тексту који иначе, упркос угледу аутора, не објављује ниједан од медија главног тока на Западу, већ руски РТ.
Лаж као пословна пракса
„Пракса ових милијардера није ништа друго него лаж“, наставља Жижек своју оптужницу: „Шпекулативну експлоатацију прати испразна хуманитарна забринутост због катастрофалних последица које управо њихов безобзирни капитализам производи... Није довољно само указати да је Гејтсова добротворна делатност базирана на бруталној пословној пракси — треба отићи и корак даље и осудити и саму идеолошку основу Гејтсовог доброчинства и испразност његовог пан-хуманитаризма.“
„Особе као Бил Гејтс или Џорџ Сорош“, пише Славој Жижек, „етички су изузетно проблематичне: нису ли они оличење најбезобзирније финансијске шпекулативне експлоатације? Сама Сорошева дневна рутина представља отелотворење лажи: половину свог радног времена он посвећује финансијским шпекулацијама, а другу половину наводним ’хуманитарним‘ активностима којима се у основи супротставља ефектима сопствених шпекулација“.
Другим речима, како је ових дана твитовао Бранко Милановић, некадашњи главни економиста Светске банке: „Како ’филантроп‘ може да буде ваше занимање? Осим чињенице да то једноставно значи да малени проценат свог богатства дајете другима (које контролишете) како бисте избегли порезе, то је и бесмислено.“
Неморално човекољубље
Али постоји и барем још један, у етичком смислу, знатно проблематичнији моменат у биографијама ове двојице самопроглашених филантропа, а то је њихова веза са покојним колегом богаташем Џефријем Епштајном, осуђиваним због педофилије и подвођења девојчица и непримерено младих девојака. Магазин „Венити фер“ писао је да је некадашња мис Русије Ана Малова, честа путница у Епштајновом авиону званом „Лолита експрес“, била предмет „љубавног интересовања“ Џорџа Сороша, „који је више од 40 година старији од ње“; док су „Њујорк тајмс“ и „Вол стрит џурнал“ открили да се Бил Гејтс често виђао с Епштајном после његове прве осуде за педофилију и подвођење, да је барем једанпут код њега остао до дубоко у ноћ, те да је управо ово дружење било један од главних узрока недавног развода од Мелинде Гејтс.
Све у свему, већ је и ова непријатна околност довољан разлог да се постави питање да ли је баш човекољубље, или је нешто друго, мотив за Гејтсове неочекиване инвестиције у бизнис с вакцинама против ковида и за његове препоруке човечанству да се преоријентише на испијање воде направљене од људског измета и на синтетичко уместо правог меса. А то док истовремено он постаје највећи власник обрадивог земљишта у САД и издашно финансира банке свег семена које постоји на свету, што чак и „Вашингтон пост“ описује као „један од најопскурнијих подухвата које су људи икада предузели“.
А где се поставља питање мотива, ту је и питање пројектованих последица деловања ових милијардера. У Сорошевом случају неке су већ видљиве, како у Европи када је реч о приливу миграната којима је Сорошева Фондација за отворено друштво отворено и помагала, тако и у Сједињеним Државама, где је финансирајући кандидате на изборима за окружне тужиоце широм Америке, према наводима либералног портала „Политико“, Сорош покушао да спроведе „тихи ремонт правосудног система у САД“. Резултат овог пројекта, заснованог на подршци прогресивним кандидатима који се често оштрије обрачунавају с полицајцима него с криминалцима, како наводи „Политико“, огледа се у „порасту броја убистава у градовима широм земље“; у Филаделфији, примера ради, реч је о порасту од „29 одсто у односу на 2020, која је била најнасилнија година у последње три деценије“, док је у Лос Анђелесу прошле године број убистава скочио за 36 одсто, а ове године, како је навео шериф Ел-Еја Алекс Виланова, за укупно 92 одсто.
Теорије, завере и неповерење у систем
Какво то друштво желе да створе ови милијардери који се представљају за филантропе? Имамо ли право да верујемо у њихове племените намере? И зашто Славој Жижек упозорава да се Запад претвара у друштво перманентног ванредног стања, очишћено од непожељних елемената?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинар и социолог Слободан Рељић и публициста и писац Игор Ивановић.
„Жижекове оптужбе на рачун Гејтса и Сороша не представљају велико изненађење, без обзира на то што се критички осврти на њихово деловање по правилу одбацују као теорије завере — док се, с друге стране, њихово заиста завереничко понашање у затвореним групама као што су Билдерберг или Трилатерална комисија, где се неки моћни људи окупљају и доносе одлуке без икаквог увида јавности, представљају као нешто што је нормално“, коментарише Слободан Рељић. „Свет се, међутим, мења и све је мање оних који пристају на овакву врсту поретка; о томе уверљиво сведочи већ и то што се један естрадни лењиниста попут Славоја Жижека прикључио хору критичара. Док чињеница да је своју критику Сороша и Гејтса он морао да објави на РТ-у, представља додатни доказ тоталитарне затворености медијског простора на Западу.“
Објашњавајући зашто велики — и све већи — број људи не верује у добре намере милијардера као што су Бил Гејтс или Џорџ Сорош, иако они веома јавно улажу стотине милиона долара у циљеве за које тврде да су племенити, Игор Ивановић указује да „већ барем 10—15 година, ако не и дуже, постоји тренд непрестаног опадања поверења у западну цивилизацију. А ако не верују њој, не верују ни њеним појавним облицима и зато и не верују ономе што кажу Бил Гејтс или Џорџ Сорош и њихове колеге милијардери који сви деле исте ставове јер припадају истој, монолитној глобалној елити, која покушава да креира некакву будућност светске политике“.
„Ситуација је на Западу данас као што је била у последњим фазама комунизма, када нико више није веровао у оно што се каже. Једноставно, легитимитет је изгубљен“, додаје Рељић. „А како и да легитимитет не буде изгубљен, када се све време повећава круг људи који постају све сиромашнији, уместо обрнуто као у време успона тог система. Другим речима, лицемерје је огољено и свако може да га види: они који су највише уништавали животну средину, сада тврде да су њени највећи заштитници. Па, како да им верујете?!“
Контрола и репресија
А суочени с растом неповерења, власници владајућег система најављују нове репресивне мере.
„Желе да контролишу ваше здравље, вашу исхрану, па и ваше мишљење“, уверен је Слободан Рељић.
И заиста, портпаролка Беле куће Џен Псаки ових дана најављује да ће „екстремисти“ који буду прогнани са једне друштвене бити прогнани и са свих осталих, „Ројтерс“ јавља да су се „Мајкрософт“ Била Гејтса, „Фејсбук“, „Твитер“, „Јутјуб“ и остале велике технолошке компаније договорили да створе заједничку базу података o „белим националистима и десничарским милицијама“, компанија за онлајн плаћања „Пеј Пал“ удружује се с организацијом АДЛ ради „откривања и ометања финансијских токова који потпомажу екстремистичке и покрете који промовишу мржњу“...
„Реч је о потезима усмереним против друштвене групе која представља највећу претњу по садашњи систем... То је равно изопштавању из друштва“, напомиње Игор Ивановић и упозорава: „Док западни човек, у име свог конформизма, буде пристајао на такав поредак, он ће и опстајати и у тим околностима расту шансе Џорџа Сороша и Била Гејтса. Али када систем појединцу буде престао да обезбеђује хедонистички начин живота као врхунски животни циљ — опадање куповне моћи води управо ка томе — доћи ће до великих унутрашњих потреса. И до све веће репресије као одговора на то. То је оно чему данас присуствујемо.“