„Осврнуо бих се и на охрабрујуће тренутке који су се одлуком лидера одиграли 28. јула у Женеви, првом састанку у оквиру руско-америчког дијалога о стратешкој стабилности. Требало би да почне и заједнички рад у области сајбер-безбедности чији је циљ успостављање системске сарадње у борби против заједничких изазова“, рекао је Лавров у интервјуу за мађарски лист „Мађар немзет“.
Руски министар је подсетио да је председник Русије Владимир Путин јасно назначио, укључујући и јавно, да је резултат у свим областима могућ – али само кроз преговоре и развој равнотеже интереса која одговара обема странама.
„Било како било, ми смо реалисти и схватамо да је пут ка деескалацији напетости веома тежак. За разлику од доба Хладног рата у овој области не зависи све, иако много тога зависи, од руско-америчких споразума“, нагласио је шеф руске дипломатије. Он је приметио да данас постоји много више играча и фактора који утичу на стање у области међународне безбедности.
Према његовим речима, Русија ће као стална чланица Савета безбедности УН наставити да даје значајан допринос очувању глобалне стабилности, водећи одговорну, прагматичну и предвидљиву спољну политику чији је циљ неутралисање претњи и изазова глобалној безбедности, као и као стварање повољних услова за миран развој свих држава.
Москва и Вашингтон далеко од Карипске кризе
Русија и Сједињене Америчке Државе сада су далеко од најниже тачке сукоба забележене током Карипске кризе 1962. године (Кубанска ракетна криза), када су стране буквално биле на ивици нуклеарног рата, али противречности постоје, истакао је Лавров.
Како је навео, неумесне су историјске паралеле да се тренутно стање у области безбедносне политике може упоредити са периодом напетости током Хладног рата.
„Војно-политичка ситуација у свету данас има и сличности са периодом Хладног рата, и велике, фундаменталне разлике. На овај или онај начин, од најниже тачке совјетско-америчке конфронтације у облику Карипске кризе 1962. године, када смо дословно били на ивици нуклеарног рата, сада смо далеко. Међутим, не могу се игнорисати противречности између главних светских играча које, нажалост, настављају да се продубљују“, одговорио је руски министар на питање да ли се тренутно стање у области безбедносне политике може упоредити са периодом напетости током Хладног рата.
Према његовим речима, један од разлога за то била је америчка политика обуздавања развоја Русије и Кине. Како је приметио, део ове политике је једнострана разградња система споразума у области контроле наоружања, повећавање америчких војних потенцијала на европском и пацифичком ратишту.
Лавров је подсетио да су након састанка председника Русије и Сједињених Америчких Држава у Женеви у јуну стране усвојиле заједничко саопштење којим се потврђује њихово међусобно поштовање принципа да у нуклеарном рату не може бити победника и да он никада не сме почети.
„Са америчке стране, ово је био други корак ове године након продужења Споразума о смањењу стратешког наоружања у правцу обнове одговорног приступа кључним аспектима међународне безбедности“, констатовао је министар.
Први састанак председника Русије и Сједињених Америчких Држава, Владимира Путина и Џоа Бајдена, одржан је у Женеви 16. јуна. У заједничком саопштењу лидери су нагласили да стране намеравају да покрену свеобухватни билатерални дијалог о стратешкој стабилности који ће бити садржајан и енергичан. Осим тога, Русија и САД намеравају да започну консултације о сајбер-безбедности, размени затвореника и контроли наоружања.
Крајем јула у Женеви је одржана нова рунда руско-америчког дијалога о стратешкој стабилности.
Прочитајте још: