Цифра укључује више од 2,1 билиона долара које је Пентагон потрошио, као и билион долара за отплату камата и 2,2 билиона долара за будуће обавезе здравствене заштите до 2050.
Пројект је покренут пре десетак година да би се утврдило колико су ратови Вашингтона у Авганистану, Ираку и Сирији коштали САД.
„Није постојала јединствена процена америчке владе о укупним трошковима ратова после 11. септембра“, истиче се у студији.
У извештају се наглашава да су уместо свеобухватних података различите владине агенције давале делимичне процене о потрошеном новцу.
На пример, од Министарства одбране се тражило да сваком пореском обвезнику објави процењене трошкове ратова у Авганистану, Ираку и Сирији од 2017. године. У марту 2021. године, Пентагон је навео да хитне операције у иностранству у поменутим државама коштају укупно 1,559 билиона долара или 8.094 долара по сваком америчком пореском обвезнику до 2020. године. Међутим, Министарство одбране признало је да „ови износи искључују програме који нису класификовани од Министарства одбране“.
У извјештају Специјалног генералног инспектора за обнову Авганистана из августа 2021. наведено је да је Министарство одбране потрошило 837 милијарди долара на ратовање у посљедњих 20 година. Међутим, ако се узме у обзир око 145 милијарди долара које је америчка влада издвојила за авганистанске „напоре у изградњи нације“, као и друге велике трошкове, укључујући трошкове бриге за ратне ветеране након 11. септембра, ова цифра се пење на два билиона долара.
Да би се израчунали укупни федерални ратни трошкови, пројект „Трошкови рата“ размотрио је „врсте буџетских трошкова америчких ратова после 11. септембра, како су финансиране операције после 11. септембра као и дугорочне импликације прошлих и садашњих војних операција на потрошњу“.
Професорка са универзитета Харвард Линда Билмс, главни истраживач, објаснила је током виртуелне презентације у среду да Американци „нису осетили“ терет цене од осам билиона долара јер су ратови финансирани из дуга. Насупрот томе, током Корејског рата (1950-53) и рата у Вијетнаму (1955-1975) САД су за финансирање ратова користиле повећање пореза што је за Американце било значајно финансијско оптерећење.
Осим тога, каматне стопе су биле скоро рекордно ниске од финансијске кризе 2008. године која је савезној влади олакшала финансирање војних операција у иностранству. Међутим, ако се ове стопе повећају на историјске просеке од 5,5 одсто, америчка влада би могла доћи у ситуацију да не изврши своје обавезе према ветеранима, упозорила је она.
„Већина Американаца сада плаћа мање порезе него пре почетка ратова. Ако гласачи не размишљају о томе како се ратови плаћају, онда лако можете наставити ратовање дуги низ година“, рекла је она.
Кодиректорка пројекта „Трошкови рата“ Кетрин Лац истакла је важност исправне процене последица ратова у САД, нагласивши да у противном земља ризикује да уђе у још један бескрајан и расипнички сукоб.
„Ако не пронађемо нови начин да испричамо причу о томе шта САД раде када крену у рат, наћи ћемо се у другом Авганистану“, истакла је она.