Тодоровић је одговарао на питања да ли је човек одговоран за високе температуре, суше, поплаве, урагане и пожаре и да ли је реч о климатским променама или су људи помешали теме о заштити животне средине и редовне циклусе на нашој планети – осцилације метеоролошких и климатских параметара.
Одговорност човека за климатске промене
Према Тодоровићевим речима, човек доприноси загађењу, али нема утицај на климатске промене на глобалном нивоу, деловање фосилних горива је занемарљиво, а енергија која би, осим Сунца, могла да утиче на климатске промене је енергија земљотреса.
„Она је саставни део вулканских ерупција. Вулкани емитују 100 пута више угљен-диоксида него људска врста, индустрија која сада производи. Требало би обратити пажњу на вулканску активност, што су људи и радили. Пронашли су у неким столећима, на основу реконструкција температуре, кад су биле забележене јаке ерупције појединих вулкана, да је температура на глобалном нивоу имала пад, али то су исто тако мали помаци да не можемо да кажемо да се клима променила“, истиче Тодоровић.
Како предочава, највећи резервоар угљен-диоксида је у океанима, а с порастом температуре тај гас излази из воде и повећава своју концентрацију у атмосфери и обратно.
„Угљен-диоксид јесте гас са ефектом стаклене баште, као и неки други, али главни гас с тим ефектом је водена пара. Ње има 95 одсто у атмосфери, а угљен-диоксида само један одсто. Од тих један одсто, процењује се да је удео човека само четири одсто. Човек на водену пару нема никаквог утицаја. Ствар је убеђивања грађана да је угљен-диоксид, као саставни део загађења, главни кривац који доприноси порасту температуре и климатским променама, али само загађење нема никакав специфичан утицај на процесе у атмосфери. Угљен-диоксид је занемарљив чинилац“, напомиње Тодоровић.
Тодоровић предочава да истраживања показују да је температура у последњих 100 година порасла за 0,8 степени на глобалном нивоу, а у Београду за степен, степен и по.
Упозорења о наглим променама – пренаглашена
Како је рекао, у стручним круговима широм света мишљења о климатским променама су подељена, поготово о оним за које се упозорава да ће се догодити нагло и да ће бити веома изражене. Тодоровић оцењује да су такве тврдње пренаглашене.
„Стручњаци који говоре о тим, ‘брзим’ климатским променама зову се ‘алармисти’ у нашим круговима зато што алармирају свет или грађане да се нешто догађа, да ми као друштво нешто треба да предуземемо да бисмо ‘спречили’ те климатске промене којима је узрок човек. С друге стране су ‘скептици’, који јаком аргументацијом побијају ове тврдње о климатским променама, поготово ону ставку која каже да је угљен-диоксид главни узрочник ефекта стаклене баште. ‘Алармисти’ који причају о наглим климатским променама врло често намерно не наведу неку чињеницу или аргумент који њима не иде у прилог“, предочава Тодоровић .
Он додаје да иза упозоравања света на изражене климатске промене не стоје само стручни мотиви:
„Ја се често позивам на нашег политиколога Мишу Ђурковића, који се у својој књизи ‘Тамни коридори моћи’, између осталог, дотакао проблема климатских промена. Он је оценио да су то ‘ненормативни, тешко прозирни путеви практиковања моћи’, који се испољавају, пре свега, путем медија, а у циљу држања грађана у страху. Економиста Иван Јанковић, који живи у Канади, то је образложио с еконосмке стране. Он је напоменуо да у позадини скупова Међународног панела за климатске промене, који се одвијају повремено, стоји новац, али у смислу да у даљој инстанци постоји тренд формирања светске владе којој треба новац за самоодржање и рад“.