Остатке су пронашли археолози Колин и Шон Велч, браћа која већ 10 година истражују места где је пало нацистичко „чудесно оружје“.
Они су до сада открили и више места где је пала летећа бомба В1, претеча данашњих крстарећих ракета.
Чудесно оружје које је требало да преокрене ток рата
Они су сада пронашли остатке ракете В2, тешке око 800 килограма, међу којима су и велики фрагменти коморе за сагоревање ракете, а претпоставља се да је она пала око поноћи 14. фебруара 1945, пише Лајвсајенс.
Локација на којој су нађени остаци сада је фарма, а у време када је ракета пала била је воћњак. Како су рекла браћа Велч, неки од старијих мештана сећају се пада ракете, а њени остаци биће конзервирани током наредних 18 месеци.
Остаци су нађени на дубини која сеже и до 4,3 метра.
„Иако је ракета путовала брзином три и по пута већом од брзине звука, морала је да се забије у земљу да би детонирала“, објашњава Колин Велч.
Летећа бомба В1, која је углавном испаљивана катапултом и погонио ју је млазни мотор, и ракета В2 били су међу „чудесним оружјима“ за које су се нацисти надали да би могла да преокрену ток Другог светског рата, који су Немци губили. Иако су нека била веома напредна и доносила велику предност у борби, развијена су прекасно да би утицала на исход рата.
Освета Лондону због бомбардовања немачких градова
Адолф Хитлер наредио је да се В1 и В2 испаљују на Лондон после савезничког бомбардовања немачких градова 1943. и 1944. године, па их је нацистички министар пропаганде Јозеф Гебелс називао и „оружјем освете“.
В1 је летела брзином борбеног авиона, па су британски пилоти врло брзо научили како да је оборе. Такође, била је веома бучна у лету, па је давала времена да се цивили сакрију у склоништа.
Међутим, В2 је била далеко опаснија. Летела је брже од звука па нико није могао да чује да долази, а плафон и брзина лета били су превелики да би борбени авиони могли да је оборе. Оне су испаљиване на висину од око 80 километара, одакле су „падале“ на циљ брзином од око 5.600 километара на сат, односно 4,5 маха.
Иако су В2 биле много опасније и напредније, В1 су биле далеко јефтиније, па их је више и испаљено.
Процењује се да је у нападима В2 ракета у Лондону погинуло око 9.000 људи, док су обе заједно убиле више од 30.000 особа.
Браћа Велч открила су на остацима ракета В2 ознаке које показују да оне нису прављене само у подземним тунелима близу Нордхаузена у немачким Харц планинама, под надзором њиховог аутора, научника Вернера фон Брауна, већ и у другим земљама, као што је тадашња Чехословачка.
Фон Брауна су заробили Американци на крају рата и он је постао директор НАСА Маршаловог свемирског центра, где је развијао ракете за програм Аполо. Те ракете однеле су америчке астронауте на Месец
Американци су успели да заробе и неколико примерака ракете В2 која је послужила за развој њиховог ракетног програма.