Проф. др Војислав Перишић, гастроентеролог, истиче да се некада користила само маст, а касније је индустрија донела употребу различитих уља на тржишту. Исто тако је технички женама олакшавала припремање оброка.
„Мислим да је то био модел манипулације. Масти су јако здраве, поједине масне киселине масти имају антиинфективно дејство. Оне се привијају и на ране", рекао је Перишић за јавни сервис.
Како је истакла др Верослава Станковић, специјалиста исхране, средином осамдесетих година кренула је кампања против масти, али људи у свету и даље умиру од кардиоваскуларних болести и дијабетеса, што значи да није поента у мастима. Када се погледа састав масти на собној температури, оне су полужитке, садрже неке незасићене масне киселине. Око 48 одсто садржаја су незасићене масне киселине исте оне које садржи и маслиново уље. Такође садрже и 11 одсто полинезасићених масних киселина у комбинацији омега три и омега шест масних киселина.
„Засићене масне киселине су неопходне у нашој исхрани због централног нервног система и ћелијских мембрана. Масти имају тачку димљења на 190 степени Целзијуса, а уља на 270 степени. Масти на топлоти не стварају слободне радикале и транс масне киселине. Свињска маст садржи и огромну количину витамина Де, ако се свиња храни напољу, па тако једна кашика свињске масти садржи 1.000 интернационалних јединица витамина Де", рекла је Станковићева.
„Витамин Де је антиинфективни и антиаутоимуни витамин. Он се налази у свим суплементима које користим у лечењу својих пацијената. Свињска маст је здрава и неопходна у исхрани, боља је од лососа", закључио је Перишић.