Пашалић је покренуо поступак контроле правилности и законитости рада против ове две институције, по притужби Националног савета хрватске мањине у Србији због дискриминације и негирања хрватског језика, преносе Новости.
У притужби, хрватска мањина је навела да је Одбор за стандардизацију српског језика на захтев Завода донео став према којем у јужнословенске језике треба навести српски, бугарски, македонски и словеначки језик и према којем Хрвати спадају међу народе који се користе српским језиком, али га називају хрватским.
Наводи се и да у уџбеницима српског језика за осми разред основне школе, који су објављени, стоји оваква дефиниција.
Истовремено, након што је заштитник грађана покренуо овај поступак, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић обратио се Одбору за стандардизацију српског језика да појасни свој ранији став, који је и донет на молбу Завода да Одбор „помогне и да стручно мишљење у вези са питањем дефинисања јужнословенских језика у уџбеницима за српски језик и књижевност“.
Одбор је тада у одговору навео да међу јужнословенске језике треба уврстити српски, бугарски, македонски и словеначки, те да Хрвати српски језик називају хрватским. Тај став је уграђен у уџбеник и постао је споран за званични Загреб, али и за хрватску националну мањину.
Српски лингвисти заступају став да је неопходно разликовати лингвистичке и политичке језике и подсећају да и страни научници говоре да између Бугарске и Словеније постоје један лингвистички и више политичких језика. Истичу и да су најпознатији хрватски лингвисти пре 100 година истицали да Хрвати говоре језиком Вука и Даничића, те да је Хрватски сабор 1890. године донео одлуку да се озваничи вуковски тип књижевног језика.