https://sputnikportal.rs/20211106/istice-rok-da-li-ce-srbija-reagovati-posle-protestne-note-hrvatske-1131330666.html
Истиче рок: Да ли ће Србија реаговати после протестне ноте Хрватске
Истиче рок: Да ли ће Србија реаговати после протестне ноте Хрватске
Sputnik Србија
У понедељак истиче рок који је заштитник грађана Зоран Пашалић дао Министарству просвете и Заводу за унапређење образовања и васпитања Србије да се изјасне о... 06.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-06T11:38+0100
2021-11-06T11:38+0100
2021-11-06T11:38+0100
србија
култура
србија
политика
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111452/13/1114521339_0:103:2001:1228_1920x0_80_0_0_44ff016b6b39dfe4e6ea7f8b349b047f.jpg
Пашалић је покренуо поступак контроле правилности и законитости рада против ове две институције, по притужби Националног савета хрватске мањине у Србији због дискриминације и негирања хрватског језика, преносе Новости.У притужби, хрватска мањина је навела да је Одбор за стандардизацију српског језика на захтев Завода донео став према којем у јужнословенске језике треба навести српски, бугарски, македонски и словеначки језик и према којем Хрвати спадају међу народе који се користе српским језиком, али га називају хрватским. Наводи се и да у уџбеницима српског језика за осми разред основне школе, који су објављени, стоји оваква дефиниција.Истовремено, након што је заштитник грађана покренуо овај поступак, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић обратио се Одбору за стандардизацију српског језика да појасни свој ранији став, који је и донет на молбу Завода да Одбор „помогне и да стручно мишљење у вези са питањем дефинисања јужнословенских језика у уџбеницима за српски језик и књижевност“.Одбор је тада у одговору навео да међу јужнословенске језике треба уврстити српски, бугарски, македонски и словеначки, те да Хрвати српски језик називају хрватским. Тај став је уграђен у уџбеник и постао је споран за званични Загреб, али и за хрватску националну мањину. Српски лингвисти заступају став да је неопходно разликовати лингвистичке и политичке језике и подсећају да и страни научници говоре да између Бугарске и Словеније постоје један лингвистички и више политичких језика. Истичу и да су најпознатији хрватски лингвисти пре 100 година истицали да Хрвати говоре језиком Вука и Даничића, те да је Хрватски сабор 1890. године донео одлуку да се озваничи вуковски тип књижевног језика.
https://sputnikportal.rs/20211006/hrvatska-uputila-protestnu-notu-srbiji-sramotno-ponasanje-srpskih-vlasti-1130440187.html
https://sputnikportal.rs/20211006/hrvati-besni-na-beograd-oglasio-se-i-hrvatski-institut-za-jezik-1130447212.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, србија, политика, србија – друштво, друштво
култура, србија, политика, србија – друштво, друштво
Истиче рок: Да ли ће Србија реаговати после протестне ноте Хрватске
У понедељак истиче рок који је заштитник грађана Зоран Пашалић дао Министарству просвете и Заводу за унапређење образовања и васпитања Србије да се изјасне о хрватском језику у уџбенику за осми разред основне школе.
Пашалић је покренуо поступак контроле правилности и законитости рада против ове две институције, по притужби Националног савета хрватске мањине у Србији због дискриминације и негирања хрватског језика,
преносе Новости.
У притужби, хрватска мањина је навела да је Одбор за стандардизацију српског језика на захтев Завода донео став према којем у јужнословенске језике треба навести српски, бугарски, македонски и словеначки језик и према којем Хрвати спадају међу народе који се користе српским језиком, али га називају хрватским.
Наводи се и да у уџбеницима српског језика за осми разред основне школе, који су објављени, стоји оваква дефиниција.
Истовремено, након што је заштитник грађана покренуо овај поступак, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић обратио се Одбору за стандардизацију српског језика да појасни свој ранији став, који је и донет на молбу Завода да Одбор „помогне и да стручно мишљење у вези са питањем дефинисања јужнословенских језика у уџбеницима за српски језик и књижевност“.
Одбор је тада у одговору навео да међу јужнословенске језике треба уврстити српски, бугарски, македонски и словеначки, те да Хрвати српски језик називају хрватским. Тај став је уграђен у уџбеник и постао је споран за званични Загреб, али и за хрватску националну мањину.
Српски лингвисти заступају став да је неопходно разликовати лингвистичке и политичке језике и подсећају да и страни научници говоре да између Бугарске и Словеније постоје један лингвистички и више политичких језика. Истичу и да су најпознатији хрватски лингвисти пре 100 година истицали да Хрвати говоре језиком Вука и Даничића, те да је Хрватски сабор 1890. године донео одлуку да се озваничи вуковски тип књижевног језика.
