Делта плус сој откривен је и назван тако јер су приликом умножавања делта соја корона вируса, који тренутно преовладава у свету, уочене нове грешке, тј. мутације вируса.
Делта плус сој — заразнији
Нада Куљић Капулица појашњава да су промене приликом умножавања вируса примећене на шиљку, делу вируса који се везује за ћелије људског организма, односно на почетку инфекције и истиче да је за откривање делта плус соја потребна опширна анализа, која обухвата испитивање и разврставање великог броја узорака вируса узетих од пацијената.
„Код нас се то ради на Медицинском факултету и још неким местима. У нашој околини, Хрватска је већ прогласила да имају тај сој, што значи да је сигурно присутан и код нас. Колегиница с Медицинског факултета је јуче рекла да су они радили са десетак сојева и да још нису пронашли делта плус“, предочава Нада Куљић Капулица.
Делта плус сој корона вируса још увек није званично пронађен у Србији, али вирусолози тврде да је стигао.
CC0 / Пиксабеј /
Последице и даље непознате
Она указује на то да још није познато какве ће тачно последице нови сој имати, јер није довољно испитан:
„Да ли ће људи више умирати, да ли ће давати тежу болест, односно да ли ће бити опаснији, то ће се тек видети. То се тек прати, као и то како ће вакцине утицати на тај сој, али за то треба да имамо пацијенте. За све то је потребно време и разврставање сојева. Они су сад на помолу у неким земљама, а како ће вирус еволуирати, то не може да се предвиди. То важи и за делта плус, да ли ће бити одбачен сутра као безначајан или ће бити забрињавајући, то ћемо тек видети.“
Нада Куљић Капулица подсећа да су мутације грешке у умножавању вируса које се уочавају анализирањем генома вируса. Ако је мутација значајна, класификује се као нови сој.
„Има много мутација овог вируса. Издвојене су значајне, оне означене грчким алфабетним словима: алфа, бета, гама и делта. Значајно значи да утиче на брзину преноса вируса, изазивање тежег облика болести, чешће смртне исходе“, појашњава Нада Куљић Капулица.