У протеклих седам година из Црне Горе је отишло, како је прецизирала Поповић Самарџић, око 200 љекара, чиме је, према прорачуну који је изнијела, држава „бацила“ 80 милиона евра.
Посланици су на Одбору расправљали о измјенама Закона о зарадама у јавном сектору који је иницирала потпредсједница парламента Бранка Бошњак, а којим је предложено да се доктори и универзитетски професори уврсте у тај пропис и да им се повећају коефицијенти зарада, како би се спријечио даљи одлив тог кадра.
Поповић Самарџић је казала да држава претходних година није водила рачуна о повећању зарада као и да школовање једног специјалисте државу кошта 150.000 евра.
„Кад један специјалиста оде из државе, изгубили сте 150.000 евра. Да направите новог треба вам још 150.000 евра, али то не иде преко ноћи. За тако нешто треба до 12 година, у зависности од специјализације. За то вријеме се доводе консултанти, за које сви ми у здравству знамо колико се скупо плаћају. То је око 3.000 евра мјесечно. Па кад то помножимо са бројем година дођемо до 400.000 еура. На то додајте онај новац који смо изгубили, па новац који дајемо да добијемо новог специјалисту долазимо до цифре од 700.000“, казала је докторка Поповић Самарџић.
Подсјетила је и да је Синдикат доктора медицине до почетка пандемије водио евиденцију о одласку љекара из јавног здравственог система.
„Према нашој евиденцији, за пет година је отишло 150 љекара. У међувремену, за двије године епидемије отишло их је више од 50, само што ми нијесмо све евидентирали. Дакле, за седам година отишло је 200 љекара. Кад то помножимо са 400.000 за консултанте долазимо до тога да је ова држава бацила 80 милиона еура, умјесто да је уложила у свој кадар“, поручила је Поповић Самарџић.
Она је указала и да је Синдикат на чијем је челу имао састанак са представницима Министарства финансија и социјалног старања.
„Колеге су само молиле да предлог министарства буде интегрисан у Закон о зарадама у јавном сектору“, рекла је Поповић Самарџић.
Посланик Уједињене Црне Горе Владимир Добричанин оцијенио је да ће нам доктори отићи уколико не повећамо љекарима плате и не уложимо у људске ресурсе.
„У Њемачкој је тренутно 77.000 отворених радних мјеста за здравствене раднике. И они неће имати емпатију што ћемо због одласка љекара код њих ми морати да затворимо, рецимо, болницу у Пљевљима. Треба добро израчунати колико нам треба новца у буџету. Дошло је вријеме и да се повећају плате, али и капитални буџет за здравство, јер болницама треба поправка. Међутим, улагање у људске ресурсе је најважније“, казао је Добричанин и као негативан примјер указао на болницу у Мељинама.
Посланик СД Борис Мугоша је оцијенио да ће потрошња за здравство у овој години превазићи планирана 333 милиона за 2022. годину.
„Буџет ФЗО мора бити 400 милиона евра и можемо рачунати на ово обећано повећање здравственим радницима. Нећемо са 333 милиона имати одржив здравствени сyстем. О овим стварима се договара са социјалним партнерима. Зато треба добро повести рачуна, да се обави још један круг консултација са синдикатима“, казао је Мугоша.
Државни секретар у Министарству финансија и социјалног старања Бранко Крвавац је истакао да је Влада, разматрајући поднесени предлог закона, утврдила мишљење и указала на то да се коефицијенти за запослене у здравству и на Универзитету одређују колективним уговором.
„Кроз Предлог закона о буџету предвиђен просјечан раст зарада од 17,5 одсто, по основу смањивања пореског оптерећења рада, а још уз то за медицински кадар предвидјели повећање за 12,5 одсто. Тиме ће, према неким нашим анализама, плате здравственим радницима бити увећане између 30 и 40 одсто“, нагласио је Крвавац.
Министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић казала је да рад здравственог система ремете разна дуговања које су наслиједили.
„Сагласна сам и захвална Министарству финансија које је ријешило да у кратком временском интервалу направи овакав проценат повећања. Поставила сам безброј питања прије него што смо одржали састанак са синдикатима и посланицом Бошњак. Подржавам да љекари буду у Закону о зарадама у јавном сектору сматрам као добар предлог Министарства финансија да се љекари и професори у првом кварталу наредне године уврсте у предложени закон. У историји се није десило оволико повећање, љекар субспецијалиста ће се по коефицијенту изједначити са судијама“, казала је Боровинић Бојовић.