Скупштина Црне Горе би на првој наредној сједници требало да расправља о иницијативи повјерењу влади Здравка Кривокапића, јер је 40 посланика опозиције поднијело предлог да се о томе гласа по хитном поступку.
Они су у образложењу изнијели низ разлога, тврдећи да је кабинет Кривокапића одговоран за дубоку институционалну, здравствену, економску кризу, али и заостајање у преговорима о приступању Европској унији. Непримјерен утицај власти у Србији и клерикализација друштва такође су разлози због којих су опозиционе странке поднијеле предлог Скупштини.
Пословником Скупштине је прописано да се по хитном поступку може донијети закон, у овом случају одлука, „којим треба уредити питања и односе настале усљед околности које нијесу могле да се предвиде...”. Предлагач је дужан, како пише у Пословнику, и да у образложењу наведе разлоге због којих је неопходно да се закон донесе по хитном поступку — што је опозиција и учинила у иницијативи.
У Пословнику се наводи да ако Скупштина прихвати предлог да се закон, односно одлука у овом случају, донесе по хитном поступку, одређује се рок у коме ће надлежни одбор и влада утврдити став. Одлучивање се, међутим, како се објашњава, може спровести и без тога.
Прије тога предсједник парламента Алекса Бечић дужан је да на првој наредној сједници уврсти предлог опозиције. На то га обавезује члан Пословника у коме се наводи да „на достављени усаглашени предлог свих предсједника клубова посланика парламентарне опозиције, предлог дневног реда сједнице садржи и предлог једног акта који су поднијели посланици парламентарне опозиције“.
Очекује се да то буде на сједници парламента на којој ће се расправљати о буџету за наредну годину, средином децембра.
Уставом Црне Горе је прописано да „ако је Влада добила повјерење, потписници предлога не могу поднијети нови предлог за гласање о неповјерењу прије истека рока од 90 дана“.
Иницијативу су потписали посланици ДПС-а, СДП-а и албанске коалиције Једногласно, Бошњачке странке, социјалдемократа и Генци Ниманбегу (Албанска листа).