Он је истакао да се измене Устава односе искључиво на правосуђе.
Димитријевић је оценио да је понуђена информација неутрална и да на основу ње бирач треба да формира свој став о томе да ли је за промену Устава или не.
Чланица РИК-а Срђана Видовић није била сагласна да су информације објективне већ су, како је оценила, искључиво афирмативне и приметила да нема ставова за негативан одговор. Видовић је затражила да се информација о промени Устава врати на допуну што није прихваћено.
„Текст није објективан, не пружа потпуне информације и самим тим није у складу са Законом о референдуму“, рекла је она.
Члан РИК-а Мирослав Васић је такође навео да, према његовој оцени, одлука није у потпуности у складу са Законом о референдуму, док је Владимир Матић из РИК-а додао да у тексту недостаје текст уставних промена.
У тексту пише да доношење Акта о промени Устава има за циљ обезбеђивање веће независности, ефикасности и одговорности судства, веће самосталности и одговорности јавног тужилаштва, бољу заштиту права грађана и јачање владавине права.
Наводи се да се Акт о промени Устава искључиво односи на правосуђе и њиме се не мењају други делови Устава, да се предвиђају додатне уставне гаранције независности судства и судија, да се гарантује сталност судијске функције, да се мења назив Врховног касационог суда у Врховни суд.
Такође се указује да судије, председника Врховног суда и председнике судова бира Високи савет судства, да организационе промене обезбеђују самосталност и одговорност јавног тужилаштва, те да главне јавне тужиоце и јавне тужиоце бира Високи савет тужилаштва, пренео је Танјуг.