Истражујемо: Хришћанство у Западној Европи нестаје, римокатолици и протестанти - мањина

Стари храмови, стари и по неколико векова пропадају. Празни су, немају вернике. Због тога се многи у европским метрополама могу наћи у огласима за промет некретнина. Претварају се коцкарнице, хотеле, дискотеке или их купују богати бизнисмени, да имају богомољу као престижни антиквитет.

У Чешкој, Шведској и Норвешкој тек нешто више од 20 одсто становништва се изјашњава као хришћани (римокатолици или лутеранци). Чак и у некада тврдим католичким језгрима - Француској и Шпанији, удео хришћана је пао испод 50 одсто. Јаку заједницу имају само у Пољској и Хрватској. У језгру римокатоличког света – Италији, из године у годину, ситуција се мења у корист агностика и атеиста.

Житељи источне Европе и поред полувековне владавине комуниста, и даље су у највећем броју окренути цркви. Православни верници и даље су већина у Румунији, Грчкој, Србији, Украјини, Бугарској, Северној Македонији и Молдавији.

Саговорници Спутњика професор др Зоран Чворовић и верски аналитичар Жељко Ињац наводе да је овај социолошки феномен последица једног дугог историјског процеса и погрешних одлука верских поглавара.

И један и други наводе да се већ више деценија кроз мас-медије и кич културу, води жесток рат са хришћанством. У последње време, верске заједнице у западној Европи губе битку и на пољу права. Њихова начела, која су вековима била темељ институција, се бришу. Либерални закони мењају оне традиционалне.

Према речима професора Чворовића, прошле недеље победничка „семафор“ коалиција у Немачкој, коју чине зелени, социјалдемократе и либерали, у оквиру коалициног уговора се обавезала на ново редефинисање установе брака и породице.

Он наводи да ће мајком моћи да се назову обе жене које су у хомосексуалном браку. Уместо постојећег, предлаже се увођење новог закона о трансродним особама. Становници се више неће идентификовати само као мушкарац и жена, већ ће моћи да изјаве да су било шта.

„Више неће бити потребно мишљење психолога. Укида се забрана давања крви за хомосексуалце. Укидају се сви табуи, који су важили још од старог Вавилона. Бојим се, да се тежи ка томе да се укине табу инцеста. У Немачкој је пре неколико година и званично покренут поступак за декриминализацију инцеста од стране једне адвокатске коморе“, наводи Чворовић.

Он забринуто наводи, да са оваквим редефинисањем породице и брака, пут за легализацију инцеста је могућ. Чворовић подсећа да је пре два миленијума хришћанство истиснуло полигамију и лаку раскидивост брака. Међутим, сада се пагански обичаји враћају на велика врата у најразвијенијим државама.

„Када се разгради породица као темељна заједница, руши се црква, сталежи, а у неку руку и држава. Све то је потребно глобалистима. Када се сруше сви ти табуи, долазимо до тренутка да човек страсти, победи човека слободе. Да би се један такав човек довео опет у ред, биће потребна јака контрола. Оправдава се надзор и апсолутна контрола човека“, наводи Чворовић, објашњавају да је то повратак 2.000 година уназад.

Незантерсованост нових генерација за религију, није последица одлука из прошлог, 20. века.

Према његовим речима, са друге стране, на Истоку, Византија је направила симфонију између државе и цркве. Тамо црква није постала држава. Византија је успела да направи свој комонвелт - то су биле балканске земље, касније, Русија и други народи.

„Чинило се током средњег и новог века да је западно хришћанство најјача сила на свету. После Француске револуције, када је људима дата слобода, црква губи значај и доминантну улогу. Ту своју слободу употребљавају да не прихвате теократију. Ауторитативна власт католичке цркве слаби“, наводи Инац.

Он наводи да је у средњем веку , католичка црква са папом на челу, била као данас НАТО пакт. Имала је војску, новац, па чак и колоније.

У германским државама, религиозне особе плаћају годишњу чланарину. Код оних људи код којих је породично осећај према хришћанству слабији, грађани се изчлањују из цркве.

„Та чланарина је обично симболичног износа. Међутим, они не желе ни те „мале паре“ да издвоје за своју цркву“, закључује саговорник Спутњика.

Западне цркве потресали су бројни скандали, што је на неки начин отерало вернике.

Ипак, Ињац наводи да не постоји потпуни замор религије у западној Европи. Све више има случајева да становници ових земаља прелазе у ислам, будизам, хиндуизам, па чак и у православље.

После полувековног комунизма, народи на простору бивше Југославије су се у највећем броју вратили религији. После великих државних, економских промена, верска припадност чврсто се везује и за народ коме грађани припадају.

Житељи Балкана који се изјашњавају као Срби, у највећем броју се изјашњавају и као хришћани-православци. Славе Божић, Васкрс (Ускрс) и имају крсну славу. Моле се Исусу Христу и својим свецима.

„Комунизам је прошао, Срби су се вратили вери. Наш народ и пре Другог светског рата, никада није испуњавао религиозни форму, какава је на Западу. Ако читате летописе, где се описује историја српске цркве, имате безброј места у којима се наводи да су Срби, што се тиче православља, веома пожртвовани, живот би дали. Међутим, као тада, тако и данас слабије упражњавају верске ритуале. У највећем броју случајева десетак пута годишње иду у цркву. Ретко посте. Али великом већином верују у Бога. У томе се разликују од Грка и Румуна који дисциплинованије поштују форму“, наводи Ињац.

Он наглашава, иако Срби не упражњавају пуну религизну форму, насилна атеизацију у комунизму није ништа урадила.