Тако су, у ауторском тексту за „Хил“ под насловом „Стратегија за спречавање Кине да преузме Тајван“, Дејвид Очманек, виши међународни истраживач у организацији РАНД и Мајкл О’Ханлон, стручњак за спољну политику америчке институције Брукингс, описали и на који начин би Кина то могла да изведе.
У том контексту, Очманек и О’Ханлон су се позвали на тврдње Америчког морнаричког института да је Кина изградила реплику бродова америчке флоте у удаљеном делу пустиње Такламакан, наводно у сврху војне обуке.
Навели су да би, на пример, Кина могла ракетама и из ваздуха да нападне тајванске аеродроме, луке, противваздушну одбрану, комуникациону инфраструктуру и командно-контролне системе, а да би потом уследила и копнена офанзива уз ангажовање падобранаца и транспортних хеликоптера.
„Кина би могла да нападне и америчке снаге и базе на западном Пацифику са циљем да се онеспособи сваки напор САД да одбрани Тајван“, пише у тексту.
Америци стога саветују да, уместо што се ослања на снаге на западном Пацифику за које оцењују да су лака мета, пронађе начин како да испоручи и распореди наоружање с релативно безбедније локације, како у региону, тако и шире.
Сматрају и да за то нису потребна толико софистицирана средства.
„Како је говорио бивши заменик министра одбране Роберт Ворк, када један такав сценарио крене да се одвија, САД је потребна способност да брзо потопе или онеспособе стотине кинеских бродова и да онемогуће да кинеска војска без потешкоћа делује у тајванском ваздушном простору“, додали су аутори текста.
Да ли ће, како су навели, Вашингтон да изабере војни одговор одлука је на председнику и Конгресу, базирана на основу контекста будуће кризе. Ипак сматрају да способност спречавања могуће инвазије одвраћа и смањује могућност да уопште дође до избијања рата.
Они су сугерисали су америчком Министарству одбране да размотри да годишње, у наредних пет до десет година, троши неколико милијарди долара како би америчка војска имала:
Велики број малих беспилотних летелица за чије полетање нису потребне писте, а које могу да се лансирају са мобилних рампи и да се спустите падобраном. Пратили би кинеске бродове и летелице, а алгоритмима за аутоматско препознавање циљева дронови би могли да идентификују мете.
Неколико десетина подморница потребних на западном Пацифику за лансирање ракета, постављање морских мина или директно нападање бродова у близини Тајвана.
Довољне залихе противбродских ракета како би ваздухопловне снаге могле више дана интензивно да нападају кинеску флоту.
Већа диверсификација сателитске флоте да би се избегла зависност од великих појединачних рањивих сателита који се користе за извиђање и комуникацију.
Тајванским снагама најпотребније су паметне мине, противбродске ракете које могу да се лансирају са мобилних рампи, високо мобилни ракетни системи кратког домета и добри комуникациони системи дуж обале.