Шмит, који се представља као високи представник за БиХ, иако његов избор није потврђен у Савету безбедности УН, нити га признају Република Српска и велике силе, попут Русије и Кине, то је предложио у отвореном писму Парламентарној скупштини БиХ.
„Сви знамо да непризнавање масовних злочина и кршења људских права може имати погубне последице по друштво. Током последњих 150 година, међународна заједница се обавезала да ће успоставити правила за избегавање сукоба и утврдити хуманитарне стандарде који се примењују током рата и сукоба обележених насиљем, да би се обезбедило поштовање потреба за хуманим поступањем и водила брига о особама које су се нашле у ратним околностима“, наводи Шмит, преноси Танјуг.
Позив за усвајање закона сличног Инцковој одлуци
Додаје да „негирање добро документованих и утврђених чињеница о ратним догађајима, укључујући и геноциде, спречава друштва да се носе с колективном прошлошћу, те да представља наставак злостављања жртава“.
„Измене Кривичног закона БиХ донете у јулу 2021. године заснивају се на принципу очувања темељних вредности. Законодавни акти могу остварити свој потенцијал у смислу промовисања мира и помирења једино уколико, паралелно с њима, у друштву постоји основни консензус, као и заједничка спремност да се покаже разумевање и саосећање, посебно међу младим људима који су следећа генерација“, пише Шмит.
Немачки политичар додаје како сматра да је „улога Парламента као политичког представничког тела да покуша да донесе свој закон о овом питању“.
Шмит је изразио спремност да укине наметнути закон када на снагу ступи нови усклађен с европским и међународним стандардима који буде усвојила Парламентарна скупштина БиХ.
Нагласио је да се закон односи на појединце који су починили ратне злочине, а не на народе или етничке групе у целини.
Додик одбацио решење које сада нуди и Шмит
Подсетимо, о овом предлогу јуче је говорио и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, Додик је поновио да представници Републике Српске неће учествовати у одлучивању на нивоу БиХ све док се не повуче спорни закон који је наметнуо Валентин Инцко.
Рекао је да сви из Републике Српске и даље стоје на позицији да је немогуће да било ко каже за српски народ и Републику Српску да су „геноцидни” и да то не може да опстане у правном простору.
Истичући да треба трагати за решењима, Додик је одбацио решење о ком се говори у јавности, а према којем би истовремено у парламенту била повучена Инцкова одлука и усвојено неко ново решење.
Он је поновио да је „Инцков закон“ неприхватљив и да не може бити део правног континуитета, ма како да се то реши.