https://sputnikportal.rs/20211129/potezi-ohr-nezabelezeni-u-istoriji-srpska-pred-zestokim-opstrukcijama--zeli-li-neko-oruzani-sukob-1132025302.html
Потези ОХР незабележени у историји: Српска пред жестоким опструкцијама – жели ли неко оружани сукоб
Потези ОХР незабележени у историји: Српска пред жестоким опструкцијама – жели ли неко оружани сукоб
Sputnik Србија
Захтевајући повраћај надлежности, РС поступа у складу са Уставом БиХ. Међутим, она треба да буде спремна на опструкције осовине ОХР – Уставни суд БиХ. У... 29.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-29T21:19+0100
2021-11-29T21:19+0100
2021-11-29T21:19+0100
регион
анализе и мишљења
република српска (рс)
дејтонски споразум
охр
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1d/1132022764_0:366:1201:1041_1920x0_80_0_0_b5c17aac79eca114725c5aa72fbd54f6.jpg
Милан Благојевић, професор уставног права на бањалучком универзитету, први је судија који је након Инцкове накарадне одлуке да донесе закон којим би се негирање наводног злочина у Сребреници третирало као кривично дело, поднео оставку.Тим чином Благојевић је пољуљао до тог тренутка чинило се неприкосновену позицију високог представника. Његова књига "Криминал охаеризма" која је управо изашла из штампе важно је штиво за реконструкцију позадине 26 година сламања РС.Са професором разговарамо о томе који је тренутак био преломан за доношење одлуке о повлачењу са места судије Окружног суда у Бањалуци, шта би било да је Српска подлегла притиску и прећутала Инцков закон, те каква је улога ОХР-а све ове године била у БиХ?Одлучујући тренутак да се повуче са места судије био је, каже Благојевић, Инцков тзв. „закон о забрани негирања геноцида“ и његова спознаја да је после те Инцкове злоупотребе, која је криминал међународних размера какав није забележен у људској историји, престао сваки смисао бављења судијским позивом у дејтонској БиХ. Стога је и у оставци Високом судском и тужилачком савету БиХ отворено рекао да оставку подноси због противправне одлуке високог представника у БиХ, Валентина Инцка, од 23. јула 2021. године, која је кулминација безакоња и да због тога не жели да буде судија у правосуђу које на противправан начин хоће да штити насиље ОХР-а, уместо да се бори против тога.Да ли је доношењем оваквог закона Валентин Инцко пресудио свим будућим високим представницима?Не знам да ли је Инцко том својом злоупотребом пресудио будућим високим представницима, то ће показати вријеме пред нама, као што ће то исто вријеме да покаже да ли ће се Република Српска одупријети притисцима на њу. Ја се искрено надам да хоће, ако у тој борби буде постојало истинско јединство свих политичких снага у Српској, њене власти и опозиције.Историјат ОХР нуди интересантан увид у генеалогију криминала и дисконуитет правне свести у БиХ- како је и којим све инструментима мењано Дејтонско лице Босне и Херцеговине?То је рађено помоћу високих представника који су супротно међународном праву узурпирали улогу законодавца у БиХ, противправно намећући своје законе, којима су отимали уставне надлежности РС и преносили их на ниво БиХ, а те злоупотребе им је затим потврђивао Уставни суд БиХ као наводно правно ваљане. Све је почело тиранијом високог поредставника 1997, која траје све до данас, а затим је прије 20 година успостављена осовина ОХР – Уставни суд БиХ која тим флагрантним злоупотребама жели дати привид правности и легитимитет. Таква монструозна конструкција нигдје и никада до сада није забиљежена у свијету.Постоји преко 100 тзв. закона високих представника, што је флагрантно кршење не само Дејтонског споразума него и Повеље УН и свих других извора међународног права, као и Устава БиХ. Таква злоупотреба, коју називам криминалом охаеризма, је истински криминал међународних размјера.Да ли за стварање тзв Брчко дистрикта одговорност искључиво сноси високи представник, или у потпису овог правног инцидента стоје и друга имена?Ту је реч о криминалу Запада (прије свега САД и Велике Британије) у виду противправног стварања тзв. Брчко дистрикта. То је њихова творевина коју је у дјело спровео амерички адвокат Робертс Овен, злоупотријебивши овлашћења једног од арбитара у спору о граничној линији између РС и ФБиХ у подручју Брчког. Предмет тог спора Дејтонским споразумом је био одређен као гранични спор између та два ентитета, што је значило питање да ли ће граница између њих остати на линији фронта која је постојала на крају рата или ће се помјерити још јужније од ријеке Саве, како би РС добила шири ваздушни коридор, а тиме и шири сувоземни простор. Али, Робертс Овен је умјесто тога самовољно, с обзиром на снаге Запада у његовој позадини, створио тзв. Брчко дистрикт, а у суштини трећи ентитет у БиХ, давши му самовољно исте оне државне надлежности које имају РС и Ф БиХ на свом простору. И тиме је на том њеном најужем дијелу пресјекао РС, чиме ју је обесмислио у територијалном, а тиме и у државно-политичком погледу. То је флагрантно кршење Дејтонског споразума, које ја у дјело 1999. године спровео тадашњи високи представник Вофганг Петрич.Како је изгледала комуникација канцеларије ОХР са нашим судовима, како су вршени притисци, а како изгледали разговори вођени иза затворених врата?На ово Ваше питање можда најбољи одговор пружа нешто што сам као судија искусио прије нешто више од 20 година. Наиме, тадашњи министар правде Републике Српске је 25. јуна 1999. године издао службени акт (број 03/2-693-333/99) и упутио га свим основним и окружним судовима у Републици Српској (у то вријеме био сам судија Основног суда у Добоју, што ми је омогућило увид у тај акт), у којем министар правде каже„Обавјештавам Вас да је Високи представник Међународне заједнице господин Карлос Вестендорп овом министарству доставио налог да одлуке о помиловању осуђених лица које Кабинет предсједника Републике доставља нису важеће и по њима се не смије поступати, али за Вашу информацију те молбе за помиловање нису обрађиване у Министарству правде нити је проведен поступак у складу са Законом о помиловању. Треба покушати да осуђена лица не сазнају за ове одлуке како бисмо и ми и Ви избјегли непотребне расправе са странкама.“Ето, то је вјерујем један од најбољих доказа како су изгледали разговори вођени иза затворених врата и како је ОХР најприје вршио притисак на министарство РС, а онда оно на судове у РС.Да ли се покретањем питања заоруживања суверенитета, како предвиђа недавно предложена Декларација, РС нашла између два избора: опстанка и нестанка?РС само жели да на миран начин врати своје уставне надлежности које су јој отете криминалним злоупотребама од стране високих представника, чиме ће РС заокружити свој суверенитет. Јер, Устав БиХ ниједном својом одредбом не забрањује РС да врати своје надлежности које су јој отете, а припадају јој према том уставу, као што јој Устав БиХ ниједном својом одредбом не забрањује ни да се повуче и једнострано раскине било који од споразума о преносу надлежности. Али РС мора бити опрезна, Запад (САД, Велика Британија, СР Њемачка и политичко Сарајево) би могао то искористити да испровоцира сукоб.
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
милан благојевић,књига " криминал охаеризма"
милан благојевић,књига " криминал охаеризма"
Потези ОХР незабележени у историји: Српска пред жестоким опструкцијама – жели ли неко оружани сукоб
Захтевајући повраћај надлежности, РС поступа у складу са Уставом БиХ. Међутим, она треба да буде спремна на опструкције осовине ОХР – Уставни суд БиХ. У крајњем, не искључујем ни могућност да ће Запад то настојати искористити да испровоцира сукоб и оружани напад на РС - ради њеног уништења.
Милан Благојевић, професор уставног права на бањалучком универзитету, први је судија који је након Инцкове накарадне одлуке да донесе закон којим би се негирање наводног злочина у Сребреници третирало као кривично дело, поднео оставку.
Тим чином Благојевић је пољуљао до тог тренутка чинило се неприкосновену позицију високог представника. Његова књига "Криминал охаеризма" која је управо изашла из штампе важно је штиво за реконструкцију позадине 26 година сламања РС.
Са професором разговарамо о томе који је тренутак био преломан за доношење одлуке о повлачењу са места судије Окружног суда у Бањалуци, шта би било да је Српска подлегла притиску и прећутала Инцков закон, те каква је улога ОХР-а све ове године била у БиХ?
Одлучујући тренутак да се повуче са места судије био је, каже Благојевић, Инцков тзв. „закон о забрани негирања геноцида“ и његова спознаја да је после те Инцкове злоупотребе, која је криминал међународних размера какав није забележен у људској историји, престао сваки смисао бављења судијским позивом у дејтонској БиХ. Стога је и у оставци Високом судском и тужилачком савету БиХ отворено рекао да оставку подноси због противправне одлуке високог представника у БиХ, Валентина Инцка, од 23. јула 2021. године, која је кулминација безакоња и да због тога не жели да буде судија у правосуђу које на противправан начин хоће да штити насиље ОХР-а, уместо да се бори против тога.
Да ли је доношењем оваквог закона Валентин Инцко пресудио свим будућим високим представницима?
Не знам да ли је Инцко том својом злоупотребом пресудио будућим високим представницима, то ће показати вријеме пред нама, као што ће то исто вријеме да покаже да ли ће се Република Српска одупријети притисцима на њу. Ја се искрено надам да хоће, ако у тој борби буде постојало истинско јединство свих политичких снага у Српској, њене власти и опозиције.
Историјат ОХР нуди интересантан увид у генеалогију криминала и дисконуитет правне свести у БиХ- како је и којим све инструментима мењано Дејтонско лице Босне и Херцеговине?
То је рађено помоћу високих представника који су супротно међународном праву узурпирали улогу законодавца у БиХ, противправно намећући своје законе, којима су отимали уставне надлежности РС и преносили их на ниво БиХ, а те злоупотребе им је затим потврђивао Уставни суд БиХ као наводно правно ваљане. Све је почело тиранијом високог поредставника 1997, која траје све до данас, а затим је прије 20 година успостављена осовина ОХР – Уставни суд БиХ која тим флагрантним злоупотребама жели дати привид правности и легитимитет. Таква монструозна конструкција нигдје и никада до сада није забиљежена у свијету.
Постоји преко 100 тзв. закона високих представника, што је флагрантно кршење не само Дејтонског споразума него и Повеље УН и свих других извора међународног права, као и Устава БиХ. Таква злоупотреба, коју називам криминалом охаеризма, је истински криминал међународних размјера.
Да ли за стварање тзв Брчко дистрикта одговорност искључиво сноси високи представник, или у потпису овог правног инцидента стоје и друга имена?
Ту је реч о криминалу Запада (прије свега САД и Велике Британије) у виду противправног стварања тзв. Брчко дистрикта. То је њихова творевина коју је у дјело спровео амерички адвокат Робертс Овен, злоупотријебивши овлашћења једног од арбитара у спору о граничној линији између РС и ФБиХ у подручју Брчког. Предмет тог спора Дејтонским споразумом је био одређен као гранични спор између та два ентитета, што је значило питање да ли ће граница између њих остати на линији фронта која је постојала на крају рата или ће се помјерити још јужније од ријеке Саве, како би РС добила шири ваздушни коридор, а тиме и шири сувоземни простор. Али, Робертс Овен је умјесто тога самовољно, с обзиром на снаге Запада у његовој позадини, створио тзв. Брчко дистрикт, а у суштини трећи ентитет у БиХ, давши му самовољно исте оне државне надлежности које имају РС и Ф БиХ на свом простору. И тиме је на том њеном најужем дијелу пресјекао РС, чиме ју је обесмислио у територијалном, а тиме и у државно-политичком погледу. То је флагрантно кршење Дејтонског споразума, које ја у дјело 1999. године спровео тадашњи високи представник Вофганг Петрич.
Како је изгледала комуникација канцеларије ОХР са нашим судовима, како су вршени притисци, а како изгледали разговори вођени иза затворених врата?
На ово Ваше питање можда најбољи одговор пружа нешто што сам као судија искусио прије нешто више од 20 година. Наиме, тадашњи министар правде Републике Српске је 25. јуна 1999. године издао службени акт (број 03/2-693-333/99) и упутио га свим основним и окружним судовима у Републици Српској (у то вријеме био сам судија Основног суда у Добоју, што ми је омогућило увид у тај акт), у којем министар правде каже
„Обавјештавам Вас да је Високи представник Међународне заједнице господин Карлос Вестендорп овом министарству доставио налог да одлуке о помиловању осуђених лица које Кабинет предсједника Републике доставља нису важеће и по њима се не смије поступати, али за Вашу информацију те молбе за помиловање нису обрађиване у Министарству правде нити је проведен поступак у складу са Законом о помиловању. Треба покушати да осуђена лица не сазнају за ове одлуке како бисмо и ми и Ви избјегли непотребне расправе са странкама.“
Ето, то је вјерујем један од најбољих доказа како су изгледали разговори вођени иза затворених врата и како је ОХР најприје вршио притисак на министарство РС, а онда оно на судове у РС.
Да ли се покретањем питања заоруживања суверенитета, како предвиђа недавно предложена Декларација, РС нашла између два избора: опстанка и нестанка?
РС само жели да на миран начин врати своје уставне надлежности које су јој отете криминалним злоупотребама од стране високих представника, чиме ће РС заокружити свој суверенитет. Јер, Устав БиХ ниједном својом одредбом не забрањује РС да врати своје надлежности које су јој отете, а припадају јој према том уставу, као што јој Устав БиХ ниједном својом одредбом не забрањује ни да се повуче и једнострано раскине било који од споразума о преносу надлежности. Али РС мора бити опрезна, Запад (САД, Велика Британија, СР Њемачка и политичко Сарајево) би могао то искористити да испровоцира сукоб.
