Због повећаног интересовања за станове на Миљаковцу, цене расту, па нови коштају од 1.200 до 1.500 евра по квадратном метру. Мир, чист ваздух и добре саобраћајне везе су, поред и даље прихватљивих цена за Београд, главни разлози што је ово насеље све интересантније за живот. Становници Миљаковца као предности живота наводе близину Кошутњака, да у Раковици нема више фабрика и загађења, имају довољно тржних центара, зеленила и паркова за децу. Мана је, кажу, то што има много наркоманије.
Kвaдратни метар у Земун пољу кошта нешто више од 1.000, на Галеници око 1.200 евра.
Цене зависе од много фактора, од којих је локација најважнији, и могу знатно да варирају, не само у појединим насељима, већ и у свакој појединачној улици, па и згради.
Насеља у којима је цена квадрата мања од 1.000 евра
За мање од 1.000 евра по квадратном метру могуће је купити стан у Барајеву, Сопоту, Гроцкој и Обреновцу.
По овој цени могуће је наћи стан и на периферији Раковице, Kнежевца и Kалуђерице, пише РТС.
„За први стан атрактивна су насеља типа Миријево, Галеника, Земун, Ледине, Миљаковац, Лабудово брдо, Жарково. То су неки крајеви где цене некретнина коштају од 1.200 до 1.500 евра. После тога иде други део, за неку средњу класу. То су градски делови Звездаре, Чукарице, Новог Београда, Палилуле“, каже Милић Ђоковић из Привредне коморе Србије.
Што је локација ближа центру, и цена је виша, тако да је на атрактивнијим локацијама изнад 2.000 евра.
Kвадратни метар у Блоку 65 и Београду на води кошта више од 3.000 евра.
Цене неће ускоро падати
Смиривање цена се очекује тек за неколико година. Ненад Ђорђевић из Кластера некретнина не очекује пад цена квадрата некретнина.
„Пад се неће десити, расту плате и цене свега, материјала, горива, енергије. Очекујем смиривање 2023/24. године и у наредном циклусу од три-четири године предвиђања су да ће цене бити у мировању. Негде 2029/30, предвиђања су да ће поново скочити цене квадрата“, истиче Ђорђевић.
Сваки четврти купац некретнине није из Београда, а и даље се за готовину купује око 70 одсто станова.
Ђорђевић објашњава да људи купују да би инвестирали у некретнине.
„Када продате некретнину, која је у вашем власништву, у 90 посто случајева купујете другу некретнину и на тај начин се новац од продаје једне некретнине још четири или пет пута обрне у купопродајама некретнина и то генерише највећу тражњу на тржишту“, објашњава Ненад Ђорђевић.
Расте и потражња за кућама јер је све више оних који, због короне, раде од куће.