Да су преговори у БиХ пропали, признали су и представништво ЕУ у БиХ и америчка амбасада у тој земљи. У заједничком саопштењу ове две институције истакнуто је да политички лидери у БиХ нису обавили посао неопходан за усклађивање политичког система БиХ са прописима ЕУ и судским пресудама.
Такође, посредници у разговорима, амерички дипломата Метју Палмер и европска емисарка Ангелина Ајнхорст одложили су долазак у Сарајево, где је са политичким лидерима требало да наставе разговоре о изменама Изборног закона.
О свему се огласило и тело које окупља хрватске политичке лидере, Хрватски народни сабор, који је оптужио бошњачке политичке прваке предвођене СДА да су најавом напуштања преговора довели у питање, не само одржавање општих избора следеће године, већ и будућност БиХ и њених институција.
Немогуће да САД нису знале да преговори пропадају
Пропаст преговора о изборној реформи одавно се могао очекивати, наводи политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара. Бакир Изетбеговић слао је недвосмислене поруке да неће дозволити Хрватима да бирају свог члана Председништва, све док се не одрекну права националног вета у парламенту ентитета Федерација БиХ.
„Дакле, Изетбеговић је практично тражио да Хрвати признају да нису равноправан народ у Федерацији, да су Бошњаци неприкосновени владари. Е, тада ће моћи да имају права која им Дејтон гарантује, да бирају свог члана Председништва. Њему то савршено одговара, јер увек има однос два према један – ко год од Срба да буде у Председништву, Изетбеговић тамо има два бошњачка члана, ма како се овај који се представља као Хрват звао“, каже Козомара.
Благонаклон став западних држава, пре свега САД, према Бошњацима траје већ тридесет година и тешко га је променити за тридесет дана. И данас, као и 1992, када је Алија Изетбеговић одбио Кутиљеров план о решењу босанскохерцеговачке кризе, ситуација изгледа да ће се Американци до последњег даха борити за бошњачке ставове. Међутим, напомиње наш саговорник, данас иза Хрвата у БиХ стоји Хрватска које је чланица ЕУ, као и Ватикан. Стога Бошњаци и Американци неће моћи да се играју са Хрватима као што се играју са Србима оптужујући их за наводне покушаје дисолуције БиХ.
„Бошњаци су се превише заиграли. Тешко је веровати да ово може изаћи на добро. Оно што је можда најјаче оружје против пробосанских снага је то што су два конститутивна народа на једној страни“, констатује Козомара.
А да је Запад поприлично умешан и то као протеже једне стране у спору – оне бошњачке – Козомара је чврсто је уверен. Према његовим речима, задатак Метјуа Палмера и Ангелине Ајнхорст био је да сломе Хрвате да одустану од својих захтева јер су знали да Бошњаци неће прихватити да Хрвати сами бирају свог члана Председништва.
„Изетбеговић је иначе познат као политичар који никада ништа није одлучио док се не консултује са америчком амбасадом или неким од америчких дипломата који су били у посети. Дакле, као и његов отац, искључиво шта каже Америка! Немогуће је да Палмер није знао шта ће бити па је отказао долазак. Он је врло добро шта ће се десити. Чак мислим и да је саветовао Изетбеговића да одустане од измена изборног закона“, тврди Козомара.
Српско-хрватска сарадња биће још чвршћа
После пропасти преговора може се очекивати још јачи притисак западних центара моћи, а криза у БиХ трајаће још дуго времена, сматра Рајко Петровић из Института за европске студије. Он подсећа да је Немачка најавила санкције Републици Српској и Милораду Додику, али и да је Хрватска започела дипломатску офанзиву у оквирима ЕУ залажући се за интересе Хрвата у БиХ, док шеф хрватске дипломатије Грлић Радман говори против санкција Републици Српској. У исто време Србија најављује да ће, као страна потписница Дејтонског споразума, штитити интегритет Републике Српске.
„Све то наводи нас на закључак да ће српско-хрватска сарадња, односно сарадња између Бањалуке и Мостара бити још чвршћа у наредном периоду с обзиром да се након пропалих преговора хрватска страна осећа још више угроженом. У последњим изјавама Бакира Изетбеговића могли смо чути да политичко Сарајево може „случај Жељка Комшића“ да спусти на ниже институције, дакле да Бошњаци, захваљујући својој многобројности, Хрватима бирају и друге представнике“, наводи Петровић.
Из изјава бошњачких политичара, не само Изетбеговићевих, већ и из изјава Шефика Џаферовића и Хариса Силајџића, који су позивали на војну интервенцију у БиХ, види се да бошњачка страна не жели да попусти када је реч о реформи изборног закона, додаје Петровић.
„Према томе, очекујем продубљивање кризе, која би, поред веће укључености Хрватске и Србије као потписница Дејтонског споразума, могла да значи и још веће и конкретније укључивање, не само западних центара моћи, већ прилично сам сигуран, и Русије и Кине“, закључује Петровић.