Уколико изузмемо застоје које смо претходне недеље могли видети у ТЕНТ-у, а до којих је дошло због ванредних и непредвиђених околности, подаци показују да се Србија може похвалити много бољим енергетским системом него што то могу и економски развијеније земље у даљем и ширем окружењу
Ко има довољно, а ко мора да увози
Србија је наиме, једна од ретких земаља у окружењу која у редовним околностима не мора да увози струју. Напротив, капацитети које имамо су довољни да производе и вишкове за извоз.
„Годишње у просеку произведемо 35.000 гигават-часова електричне енергије. Истовремено потрошимо између 34.200 и 34.300 гигават-часова. Максималну производњу имали смо 2013. године - чак 37.000 гигават часова“, каже Милош Здравковић, стручњак за енергетску ефикасност.
Посматрајући регион може се рећи следеће. Хрватска увози струју, а иако је сувласник у нуклеарки „Кршко“у Словенији која, каже Здравковић, није значајних капацитета.
Црна Гора увози половину својих потреба за струјом, Северна Македонија увози чак 70 одсто потреба, а разлог је то што немају довољно угља у термоелектрани „Битола“.
У Грчкој је ситуација специфична, они имају вишак струје током зиме, а мањак током лета. Довољно струје немају ни Бугари који такође имају нуклеарку, али недовољног капацитета, и чињеницу да је то најстарија нуклеарка у Европи.
С друге стране, Република Српска такође има довољне капацитете као и Србија и захваљујући термо и хидро-производњи у могућности су да извозе струју.
„Мађарска такође има стабилан систем. Њихов значајан бенефит је нуклеарка „Пакш“ коју проширују“, напомиње Здравковић.
Када увозимо струју, Србија то чини из 24 правца с обзиром на то да имамо 24 интерконектора међу којима су Мађарска, република Српска, Бугарска, Северна Мекедонија, Грчка...
Наши најзначајнији капацитети за производњу струје су термоелектране у Обреновцу, Костолац, Ђердап, хидроелектране Зворник, Перућац...
Нуклеарке јефтиније од термоелектрана
За Милоша Здравковића дилема не постоји око питања српске нуклеарке. Он сматра да без њих у будућности Србија не може да рачуна на стабилан и ефикасан енергетски систем.
„Надам се да нећемо доћи у прилику да угасимо наше термоелектране јер су обновљиви извори енергије још на дугачком штапу. Што се тиче нуклеарки предуслов да се оне граде јестеда се укине мораторијум. У нашем окружењу оне постоје у Румунији, Мађарској, Бугарској. Противници ове идеје наводе акциденте, пре свега у Чернобиљу али то су неоправдани страхови. Треба да се зна да је добијање енергије из нуклеарки значајно јефтиније и поузданије. Противници наводе и да Србија нема кадар за тај подухват али ја тврдим да ми имамо добре инжењере који са добром обуком у свету могу за четири-пет година да постану врсни стручњаци“, сматра Здравковић.
Он наводи и да је цена коштања њихове изградње у јавности пренадувана.
„Уговор који је објављен између руске компаније и турске око градње нуклеарке са четири реактора, снаге 1,25 гигавата је 19 милијарди евра. Ако би ми градили са једним, онда тај износ поделите са четири и добићете цену. На први поглед то је велика инвестиција, али морамо да кажемо да је киловат произведен из нуклеарке значајно јефтинији у односу на онај из термоелектрана. То је инвестиција која је средњорочно исплатива а да сам ја власт и да имам четири-пет милијарди долара уложио бих у нуклеарку. Дугорочно гледано не само за Србију већ и Европу енергетска стабилност и сигурност је у градњи нуклеарки“, закључује Здравковић, пише „Блиц бизнис“.