Удео у глобалном богатству, који држе милијардери, порастао је на рекордни ниво током кризе ковида 19, показујеизвештај групе коју је основао француски економиста Томас Пикети.
Око 2.750 милијардера контролише 3,5% светског богатства, саопштила је Лабораторија за глобалну неједнакост са седиштем у Паризу, почетком месеца. То је у односу на 1%из 1995. године, најбржи раст од избијања пандемије, саопштила је група.
Најсиромашнија половина становништва планете поседује око 2% свог богатства. Налази студије доприносе дебати о погоршању неједнакости током кризе јавног здравља, која штети економијама у развоју - тамо где недостају вакцине, као и финансијска средстава за ублажавање удара короне.
И у богатом свету, финансијска тржишта и тржишта некретнина су порасла значајно, након дубоког пада из прошле године, чиме се само додатно продубио јаз, пише Блумберг.
Лукас Чансел, један од аутора извештаја, каже да су милијардери акумулирали 3,6 билиона евра богатства током кризе, у којој Светска банка процењује да је око 100 милиона људи пало у екстремно сиромаштво.
У већини делова света, 10% најбогатијих људи контролише отприлике 60% до 80% богатства. Али, извештај истиче и неке јасне регионалне разлике.
Све у свему, сиромашније земље сустизале су богатије, али унутар тих земаља у развоју неједнакост је порасла. Диспаритети у истој земљи сада чине више од две трећине глобалне неједнакости, у односу на отприлике половину из 2000. године, стоји у извештају, пренео је Телеграф бизнис.
Латинска Америка и Блиски исток су најнеравноправнији региони на свету, са више од 75 одсто богатства у рукама првих 10 одсто, наводи се у извештају. Друге економије у успону, попут Индије, и даље пате од „средње класе која недостаје“, додаје се.