Велики песник, прозаист, композитор и сценарист, као завештање оставио је љубитељима поетске речи неколико књига поезије, збирки приповедака, романа, екранизованих сценарија и позоришних комада. По мишљењу оних који су га познавали и пратили његов књижевни рад, Окуџава је поседовао изузетан дар за мелодију и интелигентну лирику, због чега је његово име постало одредница а он сам један од оснивача тзв. жанра уметничке песме.
Његове су се песме шездесетих година шириле Совјетским Савезом, слушане су са магнетофонских трака у становима, певале се уз гитару на градилиштима и у возовима. Говорило се да су те песме пуне доброте, храбрости и лепоте, али и ироније и смисла за хумор. Стихови о ратном искуству, испричани из угла седамнаестогодишњег добровољца, баш као и они посвећени најтананијим осећањима љубави према жени или молитви упућеној богу, имале су снажан ефекат на слушаоце.
Булат Окуџава
© Sputnik
Када је 1997. године преминуо, Булат Окуџава оплакиван је онако како то заслужују највиши представници руске културе. Овај по оцу Грузијац, а по мајци Јерменин, имао је веома тешко детињство и младост: део породице нестао је у Стаљиновим чисткама, мајка је две деценије провела у логору, а он сам тешко је рањен у борбама са Немцима. Тескоба и несреће ратних дана нису га међутим спречиле да одложи гитару и престане да пише песме. Када је крајем педесетих први пут у друштву својих пријатеља отпевао једну своју песму уз пратњу гитаре, постало је јасно да су људи презасићени званичним соцреализмом и жедни нових речи и новог звука. Окуџавине песме су се тако готово преко ноћи рашириле по Москви и целом СССР-у, без обзира што нису биле снимљене ни јавно извођене.
„Одједном се појавио човек који је показао у својим песмама да је све о чему наши људи говоре у кухињи, у уском кругу или мисле у време несанице –веома, веома значајно.“
Прва књига Булата Окуџаве на српском језику била је збирка стихова „Огледало“, избор из поезије настале у периоду од 50-их до 90-их година прошлог века. У преводу Михаила Б. Ђаковића, књигу је двојезично објавила кућа "Паидеиа".
Аутор „Поноћног тролејбуса“ и „Молитве за Франсоа Вијона“ био је гост Београда и пријатељ великих српских песника, попут Стевана Раичковића. Власник Ордена Отаџбинског рата првог степена, Ордена пријатељства народа, Медаље Жукова и многих других високих државних и књижевних признања, Булат Окуџава остаје пре свега уметник, један од ретких који је - спајајући руски фолклор и француску шансону, бунт и танану лирику - свој дар преточио у стихове пославши јединствену и непролазну поруку љубави упућену свету и човеку.