https://sputnikportal.rs/20220118/i-ne-zaboravi-na-mene-muzicko-vece-posveceno-bardu-ruske-poezije-bulatu-okudzavi-1133424447.html
„И не заборави на мене“: Музичко вече посвећено барду руске поезије Булату Окуџави
„И не заборави на мене“: Музичко вече посвећено барду руске поезије Булату Окуџави
Sputnik Србија
Поетско-музичко вече „Окуџава“, посвећено руском песничком барду Булату Окуџави, које се одржава у Културном центру „Чукарица“ вечерас у 20 часова, својеврсна... 18.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-18T14:44+0100
2022-01-18T14:44+0100
2022-01-24T14:57+0100
култура
музика
поезија
булат окуџава
култура
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/12/1133423817_0:262:2047:1413_1920x0_80_0_0_463040af8ec226aa3cada8342b8f3663.jpg
Велики песник, прозаист, композитор и сценарист, као завештање оставио је љубитељима поетске речи неколико књига поезије, збирки приповедака, романа, екранизованих сценарија и позоришних комада. По мишљењу оних који су га познавали и пратили његов књижевни рад, Окуџава је поседовао изузетан дар за мелодију и интелигентну лирику, због чега је његово име постало одредница а он сам један од оснивача тзв. жанра уметничке песме. Његове су се песме шездесетих година шириле Совјетским Савезом, слушане су са магнетофонских трака у становима, певале се уз гитару на градилиштима и у возовима. Говорило се да су те песме пуне доброте, храбрости и лепоте, али и ироније и смисла за хумор. Стихови о ратном искуству, испричани из угла седамнаестогодишњег добровољца, баш као и они посвећени најтананијим осећањима љубави према жени или молитви упућеној богу, имале су снажан ефекат на слушаоце. Када је 1997. године преминуо, Булат Окуџава оплакиван је онако како то заслужују највиши представници руске културе. Овај по оцу Грузијац, а по мајци Јерменин, имао је веома тешко детињство и младост: део породице нестао је у Стаљиновим чисткама, мајка је две деценије провела у логору, а он сам тешко је рањен у борбама са Немцима. Тескоба и несреће ратних дана нису га међутим спречиле да одложи гитару и престане да пише песме. Када је крајем педесетих први пут у друштву својих пријатеља отпевао једну своју песму уз пратњу гитаре, постало је јасно да су људи презасићени званичним соцреализмом и жедни нових речи и новог звука. Окуџавине песме су се тако готово преко ноћи рашириле по Москви и целом СССР-у, без обзира што нису биле снимљене ни јавно извођене. „Одједном се појавио човек који је показао у својим песмама да је све о чему наши људи говоре у кухињи, у уском кругу или мисле у време несанице –веома, веома значајно.“ Прва књига Булата Окуџаве на српском језику била је збирка стихова „Огледало“, избор из поезије настале у периоду од 50-их до 90-их година прошлог века. У преводу Михаила Б. Ђаковића, књигу је двојезично објавила кућа "Паидеиа". Аутор „Поноћног тролејбуса“ и „Молитве за Франсоа Вијона“ био је гост Београда и пријатељ великих српских песника, попут Стевана Раичковића. Власник Ордена Отаџбинског рата првог степена, Ордена пријатељства народа, Медаље Жукова и многих других високих државних и књижевних признања, Булат Окуџава остаје пре свега уметник, један од ретких који је - спајајући руски фолклор и француску шансону, бунт и танану лирику - свој дар преточио у стихове пославши јединствену и непролазну поруку љубави упућену свету и човеку.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, музика, поезија, булат окуџава
култура, музика, поезија, булат окуџава
„И не заборави на мене“: Музичко вече посвећено барду руске поезије Булату Окуџави
14:44 18.01.2022 (Освежено: 14:57 24.01.2022) Поетско-музичко вече „Окуџава“, посвећено руском песничком барду Булату Окуџави, које се одржава у Културном центру „Чукарица“ вечерас у 20 часова, својеврсна је потврда да наша публика памти уметника за кога се каже да су његови филигрански стихови учинили да људи сачувају наду и поверују у љубав, у време када је то било најмање логично.
Велики песник, прозаист, композитор и сценарист, као завештање оставио је љубитељима поетске речи неколико књига поезије, збирки приповедака, романа, екранизованих сценарија и позоришних комада. По мишљењу оних који су га познавали и пратили његов књижевни рад, Окуџава је поседовао изузетан дар за мелодију и интелигентну лирику, због чега је његово име постало одредница а он сам један од оснивача тзв. жанра уметничке песме.
Његове су се песме шездесетих година шириле Совјетским Савезом, слушане су са магнетофонских трака у становима, певале се уз гитару на градилиштима и у возовима. Говорило се да су те песме пуне доброте, храбрости и лепоте, али и ироније и смисла за хумор. Стихови о ратном искуству, испричани из угла седамнаестогодишњег добровољца, баш као и они посвећени најтананијим осећањима љубави према жени или молитви упућеној богу, имале су снажан ефекат на слушаоце.
Када је 1997. године преминуо, Булат Окуџава оплакиван је онако како то заслужују највиши представници руске културе. Овај по оцу Грузијац, а по мајци Јерменин, имао је веома тешко детињство и младост: део породице нестао је у Стаљиновим чисткама, мајка је две деценије провела у логору, а он сам тешко је рањен у борбама са Немцима. Тескоба и несреће ратних дана нису га међутим спречиле да одложи гитару и престане да пише песме. Када је крајем педесетих први пут у друштву својих пријатеља отпевао једну своју песму уз пратњу гитаре, постало је јасно да су људи презасићени званичним соцреализмом и жедни нових речи и новог звука. Окуџавине песме су се тако готово преко ноћи рашириле по Москви и целом СССР-у, без обзира што нису биле снимљене ни јавно извођене.
„Одједном се појавио човек који је показао у својим песмама да је све о чему наши људи говоре у кухињи, у уском кругу или мисле у време несанице –веома, веома значајно.“
Прва књига Булата Окуџаве на српском језику била је збирка стихова „Огледало“, избор из поезије настале у периоду од 50-их до 90-их година прошлог века. У преводу Михаила Б. Ђаковића, књигу је двојезично објавила кућа "Паидеиа".
Аутор „Поноћног тролејбуса“ и „Молитве за Франсоа Вијона“ био је гост Београда и пријатељ великих српских песника, попут Стевана Раичковића. Власник Ордена Отаџбинског рата првог степена, Ордена пријатељства народа, Медаље Жукова и многих других високих државних и књижевних признања, Булат Окуџава остаје пре свега уметник, један од ретких који је - спајајући руски фолклор и француску шансону, бунт и танану лирику - свој дар преточио у стихове пославши јединствену и непролазну поруку љубави упућену свету и човеку.
