Године 1996, тим предвођен Насом објавио је да су органска једињења у стени са Марса изгледа оставила жива бића. Други научници су били скептични и одбацили су ту тезу током деценија. Недавно је то учинио и тим предвођен Ендрјуом Стилом из Карнеги института за науку.
Сићушни узорци из метеорита показују да су једињења богата угљеником заправо настала од воде – највероватније слане – која је текла преко стене током дужег периода, рекао је Стил.
Током влажне и ране прошлости Марса, најмање два удара су се догодила у близини стене, загревајући околну површину планете, пре него што ју је трећи удар одвалио од Црвене планете у свемир пре много година. Стена од 2 кг пронађена је на Антарктику 1984. године.
Према истраживачима, подземна вода која се кретала кроз пукотине у стени док је још била на Марсу, формирала је мале фрагменте угљеника.
Ипак, два научника која су учествовала у оригиналној студији оспорила су ове најновије налазе, назвавши их „разочаравајућом“. У заједничкој е-поруци, рекли су да остају при својим запажањима из 1996. године.
Електронска микроскопија открила је ланчане структуре које подсећају на живе организме у фрагменту метеорита АЛХ84001
CC0 / НАСА /
Према Стилу, напредак у технологији је омогућио нова открића његовог тима. Похвалио је мерења првобитних истраживача и приметио да је њихова хипотеза о животним захтевима „била разумно тумачење“ у то време, преноси „Гардијан“.
Рекао је да су се он и његов тим – који укључује Насу, немачке и британске научнике – побринули да представе своје резултате „онаквима какви јесу, као веома узбудљиво откриће о Марсу, а не студија која би оповргла“ оригиналну премису.
„Ово откриће је велико за разумевање како је живот настао на овој планети и помаже да се побољшају технике које су нам потребне да пронађемо живот негде другде на Марсу, Енцелади или Европи“, рекао је Стил, мислећи на Сатурнове и Јупитерове месеце са подземним океанима.
Једини начин да се докаже да ли је Марс икада имао или још увек има микробиолошки живот, према Стилу, јесте да се узорци донесу на Земљу ради анализе. Насин ровер „Перзеверанс Марс“ је већ прикупио шест узорака за повратак на Земљу за десетак година, а пожељно је имати тридесетак узорака.
Након што је лутао свемиром милијардама година, метеорит је слетео на ледено поље Антарктика пре неколико хиљада година. Мали сиво-зелени фрагмент добио је име, Алан Хилс 84001, по брдима на којима је пронађен.