Према правилнику, код ражаног хлеба проценат ражаног брашна је 70 одсто, кукурузног 60 одсто, а код хељдиног 30 одсто. То је минимални проценат да би се хлеб назвао тако, међутим, једна реч може да промени суштину. Ражани хлеб је онај који има до 70 одсто ражаног брашна, док мешани ражани хлеб може да се направи и са 30 одсто ражаног брашна, каже Вујовић.
Квалитет хлеба и пецива и улога адитива
Он објашњава да Правилник о квалитету жита, млинских и пекарских производа и тестенине дефинише одређене захтеве за произвођаче које инспекција контролише.
Захтеви се односе на квалитет самог производа, у односу на све оне елементе који чине квалитет тог производа – облик, мирис, да ли је добро печен, дефинише називе тог производа, сврстава их у одређену групу у зависности од сировина, прописује шта може да се користи у одређеном производу.
Начелник пољопривредне инспекције објашњава да инспекција контролише и употребу адитива и разних појачивача укуса и свежине.
„Посебну пажњу обраћамо на адитиве, јер је јавност јако заинтересована за то. Адитиви и побољшивачи су средства која се додају у производњи да би поправили квалитет и нису увек тако штетни како у јавности можемо да чујемо. Ако се пажљиво дозирају и ако су на списку проверених – нема проблема. У анализама које проверавамо у лабораторијама такође не налазимо неправилности“, истиче Вујовић.
Додаје да правила која се односе на хлеб важе и за пецива. То су исто производи од теста са нижом грамажом и постоје дефинисани захтеви за те производе.
Према речима Вујовића, инспектори су свакодневно на терену. Посебно се обилазе пекаре ових дана и налог је мало шири него стандардни.
„Проверавамо услове производње, сам производ и пар уредби које су везане за производњу хлеба. На терену контролишемо, проверавамо и трудимо се да све буде како треба и да потрошачи буду задовољни“, наглашава начелник пољопривредне инспекције.
Према његовим речима, контроле се заснивају на процени ризика, све су планске и на основу тога процењујемо где ће их бити више, а где мање.
„Наше анализе показују да смо више у мањим пекарским погонима. Велики системи имају своје технологе и интерне инспекције које раде провере“, каже Вујовић.
Има ли бојења хлеба
Додаје да се претходних година много причало и о бојењу хлеба неким посластичарским бојама, али да сада то више није тема нити имају пријаве потрошача који су јако осетљиви на те ствари.
Када је реч о цени хлеба, њу одређује тржиште, осим оног дела где држава интервенише, као што је захтев да се производи 30 одсто белог хлеба.
Вујовић сматра да земље Европске уније имају само разноврсније врсте хлеба и да њихови потрошачи имају посебне захтеве, више специјалних врста хлеба са житарицама, разним додацима, док је код нас бели хлеб најчешће на трпези.
„Мале пекаре су у обавези да буду у централном регистру, инспекција то проверава, врло смо ригорозни по питању хигијене у објекту. Објекат који не испуњава услове ми затварамо и прошле године смо затворили шест објеката“, каже Вујовић за РТС.