РЕГИОН

Шта пише у документу који ће бити разматран на посебној седници Скупштине Републике Српске

Политичка криза у институционалном функционисању БиХ може бити превазиђена отклањањем узрока који су довели до кризне ситуације, а то се може урадити једино сталним и истрајним разговорима политичких представника, наводи се у документу који ће бити разматран на посебној седници Народне скупштине Републике Српске 1. фебруара.
Sputnik
Заједничком анализом стања и отклањањем узрока могуће је створити повољан амбијент у којем би институције функционисале на основу Устава и у корист свих народа и грађана, стоји у документу „Политичко-економска ситуација у БиХ“, чији је садржај објавио портал РТРС.
У документу пише и да у сваком парламенту као представништву народа на нивоу БиХ, ентитета и кантона треба да се воде расправе о свим битним питањима функционисања БиХ и на тој основи политички субјекти треба да налазе одржива и праведна решења до којих се може доћи само на основи равноправности народа, ентитета и грађана.

Политичка криза негативно утиче на економске односе

„Без обзира на различита и супротстављена политичка размишљања и деловања, треба признати чињеницу да политичка криза негативно утиче на економске односе и угрожава укупан економски систем, у таквом неповољном економском амбијенту сви народи и грађани трпе штету и овде је неопходан и могућ заједнички интерес и деловање“, оцењено је у документу.
Констатује се да Дејтонски споразум и Устав пружају довољно могућности за реформе у свим битним областима с циљем проналажења бољих решења у функционисању БиХ.
Подсећа се и да је Република Српска, као државотворни ентитет у БиХ, покренула процесе институционалних реформи са циљем да се добију боља, праведнија и рационалнија решења у функционисању власти и јавних политика у ентитетима и на нивоу БиХ.

Инцков закон — иницијална каписла за актуелну кризу

У документу се наводи да је иницијална каписла за актуелну кризу у БиХ било доношење одлуке о допунама Кривичног закона БиХ од бившег високог представника Валентина Инцка, те да је превазилажење кризних ситуација неопходно за функционисање ентитета и БиХ као целине, а то је могуће уколико се, о спорним питањима на равноправној основи, усагласе представници ентитета и народа.
„Интернационализацију државног питања БиХ треба усмерити у процес европских интеграција, а интернационализацију као мешање страних фактора у унутрашња питања ентитета и БиХ као целине треба максимално редуковати у складу са одредбама међународног права“, пише у документу.
Када је реч о проблему равноправности конститутивних народа у БиХ, у документу се наводи да су три народа — Срби, Бошњаци и Хрвати суверени и државотворни, што значи да су конститутивни, односно равноправни у свим битним сегментима функционисања државних институција на свим нивоима организовања власти.
Остваривање равноправности народа и грађана део је историјског наслеђа и уграђено је у темељ садашњег Устава, али постојећа организација државне власти у два ентитета, а посебно у Федерацији БиХ, отежава његово остваривање.
„Наведено питање се изражава као проблем конститутивности Хрвата, њихове равноправности и легитимног представљања у институцијама власти на ентитетском и на нивоу БиХ. Принцип државотворности три народа значи да је проблем равноправности једног народа заједнички проблем сва три народа“, истиче се у документу.
Легитимна заступљеност Хрвата у Председништву БиХ и у Дому народа Федерације БиХ, како се оцењује, није само хрватски проблем или такозвано хрватско питање, него је то проблем целе БиХ.
У документу се указује на проблем суверености ентитета и народа и додаје да због своје специфичности БиХ не може да се организује као унитарна, централизована држава, него се, углавном, ради о специфичном и сложеном уставно-правном систему и организацији државе који има сличности са системима Швајцарске и Белгије.
Када је реч о проблему међународног интервенционизма, у документу се констатује да деловање високог представника кроз недемократско наметање одлука, закона, уставних амандмана, смену легално изабраних представника, представља фактор који је највише допринео садашњој кризи у БиХ.

Последице наметнутих одлука

Посебно је проблематично, напомиње се у документу, то што наметнуте одлуке високог представника нису имале за последицу напредак, развој, демократију, помирење, већ су последице наметнутих одлука биле углавном негативне, о чему сведочи и Инцкова наметнута одлука којом је, како се подсећа, мењао Кривични закон БиХ.
„Крајње је време да домаћи политичари преузму одговорност и да захтевају престанак мандата високог представника на шта Република Српска већ дуже време указује“, истиче се у документу.
Право неког субјекта да својом вољом, изван устава и мимо институција доноси законе угрожава и редукује ауторитет институција које делују на основу устава, напомиње се у документу.
У документу се додаје да, уколико се закони могу наметањем ставити на правну снагу без одлуке Парламентарне скупштине БиХ, тада та скупштина није потребна, нити је потребно учешће посланика.
У том контексту треба разумети одлуку посланика из Републике Српске да селективно учествују у раду Парламентарне скупштине БиХ.
„Без обзира што у БиХ постоје различита и супротстављена мишљења о улози високог представника, неспорно је уверење свих политичких актера из Републике Српске да његов мандат треба престати“, каже се у документу.

Уставни суд БиХ

У документу се даље указује, да Уставни суд БиХ излази из оквира својих овлашћења, доноси одлуке које нису засноване на постојећим уставним нормама и не узима у обзир какве ће последице имати његове одлуке.
У пракси, како се указује у документу, посебно су спорна два облика прекорачења надлежности доношење одлука у вези са одређењем надлежности за регулисање имовинско-својинских права и односа јер Уставни суд нема надлежност да то ради.
Надлежност Уставног суда могућа је само о питањима која су дефинисана Уставом „по питањима из овога устава“, посебно област људских права, али не и у погледу посебне расподеле надлежности између ентитета и БиХ, наводи се у документу.
У документу стоји и да погрешно тумачење државног континуитета БиХ има негативне последице по односе између народа и ентитета.
Подсећа се да је Уставни суд поништио закон по којем је 9. јануар дефинисан као Дан Републике Српске, зато што га Бошњаци и Хрвати не доживљавају као свој празник.
„Да је Уставни суд био доследан, тада би иста аргументација била основа и код оцене уставности 1. марта као дана независности БиХ, зато што га Срби не доживљавају као свој празник“, додаје се у документу.

Проблем правосудне власти

У документу се наводи да је проблем правосудне власти представља главни генератор политичких криза и у континуитету оптерећује и угрожава све друге позитивне процесе у БиХ.
„Политички представници народа и ентитета у БиХ могу постићи сагласност да се тај модел измени и да то тело има одговорност према парламентима као народним представништвима“, истиче се у документу.
Додаје се да пресуде Суда БиХ требају бити у функцији помирења народа и грађана на принципу једнакости пред законом свих људи без обзира на обележја вере, нације и расе.
„БиХ је неопходан нови и бољи модел организације правосудне власти, јер овај досадашњи у којем централну улогу има Високи судски и тужилачки савет, није оправдао своју сврху“, оцењено је у документу.
РЕГИОН
Човић потврдио долазак на седницу Скупштине Српске 1. фебруара
РЕГИОН
Бакир Изетбеговић одбио позив да се обрати посланицима Народне Скупштине Републике Српске
Све о политичким дешавањима у Србији и региону

Прочитајте овде

Коментар