https://sputnikportal.rs/20220128/sta-pise-u-dokumentu-koji-ce-biti-razmatran-na-posebnoj-sednici-skupstine-republike-srpske-1133757346.html
Шта пише у документу који ће бити разматран на посебној седници Скупштине Републике Српске
Шта пише у документу који ће бити разматран на посебној седници Скупштине Републике Српске
Sputnik Србија
Политичка криза у институционалном функционисању БиХ може бити превазиђена отклањањем узрока који су довели до кризне ситуације, а то се може урадити једино... 28.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-28T17:24+0100
2022-01-28T17:24+0100
2022-01-28T17:25+0100
регион
република српска (рс)
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110959/71/1109597106_0:0:2501:1407_1920x0_80_0_0_03f5bb6eede0bdfb6200591b68b0e753.jpg
Заједничком анализом стања и отклањањем узрока могуће је створити повољан амбијент у којем би институције функционисале на основу Устава и у корист свих народа и грађана, стоји у документу „Политичко-економска ситуација у БиХ“, чији је садржај објавио портал РТРС.У документу пише и да у сваком парламенту као представништву народа на нивоу БиХ, ентитета и кантона треба да се воде расправе о свим битним питањима функционисања БиХ и на тој основи политички субјекти треба да налазе одржива и праведна решења до којих се може доћи само на основи равноправности народа, ентитета и грађана.Политичка криза негативно утиче на економске односе„Без обзира на различита и супротстављена политичка размишљања и деловања, треба признати чињеницу да политичка криза негативно утиче на економске односе и угрожава укупан економски систем, у таквом неповољном економском амбијенту сви народи и грађани трпе штету и овде је неопходан и могућ заједнички интерес и деловање“, оцењено је у документу.Констатује се да Дејтонски споразум и Устав пружају довољно могућности за реформе у свим битним областима с циљем проналажења бољих решења у функционисању БиХ.Подсећа се и да је Република Српска, као државотворни ентитет у БиХ, покренула процесе институционалних реформи са циљем да се добију боља, праведнија и рационалнија решења у функционисању власти и јавних политика у ентитетима и на нивоу БиХ.Инцков закон — иницијална каписла за актуелну кризуУ документу се наводи да је иницијална каписла за актуелну кризу у БиХ било доношење одлуке о допунама Кривичног закона БиХ од бившег високог представника Валентина Инцка, те да је превазилажење кризних ситуација неопходно за функционисање ентитета и БиХ као целине, а то је могуће уколико се, о спорним питањима на равноправној основи, усагласе представници ентитета и народа.Када је реч о проблему равноправности конститутивних народа у БиХ, у документу се наводи да су три народа — Срби, Бошњаци и Хрвати суверени и државотворни, што значи да су конститутивни, односно равноправни у свим битним сегментима функционисања државних институција на свим нивоима организовања власти.Остваривање равноправности народа и грађана део је историјског наслеђа и уграђено је у темељ садашњег Устава, али постојећа организација државне власти у два ентитета, а посебно у Федерацији БиХ, отежава његово остваривање.„Наведено питање се изражава као проблем конститутивности Хрвата, њихове равноправности и легитимног представљања у институцијама власти на ентитетском и на нивоу БиХ. Принцип државотворности три народа значи да је проблем равноправности једног народа заједнички проблем сва три народа“, истиче се у документу.Легитимна заступљеност Хрвата у Председништву БиХ и у Дому народа Федерације БиХ, како се оцењује, није само хрватски проблем или такозвано хрватско питање, него је то проблем целе БиХ.У документу се указује на проблем суверености ентитета и народа и додаје да због своје специфичности БиХ не може да се организује као унитарна, централизована држава, него се, углавном, ради о специфичном и сложеном уставно-правном систему и организацији државе који има сличности са системима Швајцарске и Белгије.Када је реч о проблему међународног интервенционизма, у документу се констатује да деловање високог представника кроз недемократско наметање одлука, закона, уставних амандмана, смену легално изабраних представника, представља фактор који је највише допринео садашњој кризи у БиХ.Последице наметнутих одлукаПосебно је проблематично, напомиње се у документу, то што наметнуте одлуке високог представника нису имале за последицу напредак, развој, демократију, помирење, већ су последице наметнутих одлука биле углавном негативне, о чему сведочи и Инцкова наметнута одлука којом је, како се подсећа, мењао Кривични закон БиХ.Право неког субјекта да својом вољом, изван устава и мимо институција доноси законе угрожава и редукује ауторитет институција које делују на основу устава, напомиње се у документу.У документу се додаје да, уколико се закони могу наметањем ставити на правну снагу без одлуке Парламентарне скупштине БиХ, тада та скупштина није потребна, нити је потребно учешће посланика.У том контексту треба разумети одлуку посланика из Републике Српске да селективно учествују у раду Парламентарне скупштине БиХ.„Без обзира што у БиХ постоје различита и супротстављена мишљења о улози високог представника, неспорно је уверење свих политичких актера из Републике Српске да његов мандат треба престати“, каже се у документу.Уставни суд БиХУ документу се даље указује, да Уставни суд БиХ излази из оквира својих овлашћења, доноси одлуке које нису засноване на постојећим уставним нормама и не узима у обзир какве ће последице имати његове одлуке.У пракси, како се указује у документу, посебно су спорна два облика прекорачења надлежности доношење одлука у вези са одређењем надлежности за регулисање имовинско-својинских права и односа јер Уставни суд нема надлежност да то ради.Надлежност Уставног суда могућа је само о питањима која су дефинисана Уставом „по питањима из овога устава“, посебно област људских права, али не и у погледу посебне расподеле надлежности између ентитета и БиХ, наводи се у документу.У документу стоји и да погрешно тумачење државног континуитета БиХ има негативне последице по односе између народа и ентитета.Подсећа се да је Уставни суд поништио закон по којем је 9. јануар дефинисан као Дан Републике Српске, зато што га Бошњаци и Хрвати не доживљавају као свој празник.„Да је Уставни суд био доследан, тада би иста аргументација била основа и код оцене уставности 1. марта као дана независности БиХ, зато што га Срби не доживљавају као свој празник“, додаје се у документу.Проблем правосудне властиУ документу се наводи да је проблем правосудне власти представља главни генератор политичких криза и у континуитету оптерећује и угрожава све друге позитивне процесе у БиХ.Додаје се да пресуде Суда БиХ требају бити у функцији помирења народа и грађана на принципу једнакости пред законом свих људи без обзира на обележја вере, нације и расе.„БиХ је неопходан нови и бољи модел организације правосудне власти, јер овај досадашњи у којем централну улогу има Високи судски и тужилачки савет, није оправдао своју сврху“, оцењено је у документу.
https://sputnikportal.rs/20220128/covic-potvrdio-dolazak-na-sednicu-skupstine-srpske-1-februara-1133755444.html
https://sputnikportal.rs/20220126/bakir-izetbegovic-odbio-poziv-da-se-obrati-poslanicima-narodne-skupstine-republike-srpske-1133679774.html
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
република српска (рс), регион – политика, босна и херцеговина (бих), регион
република српска (рс), регион – политика, босна и херцеговина (бих), регион
Шта пише у документу који ће бити разматран на посебној седници Скупштине Републике Српске
17:24 28.01.2022 (Освежено: 17:25 28.01.2022) Политичка криза у институционалном функционисању БиХ може бити превазиђена отклањањем узрока који су довели до кризне ситуације, а то се може урадити једино сталним и истрајним разговорима политичких представника, наводи се у документу који ће бити разматран на посебној седници Народне скупштине Републике Српске 1. фебруара.
Заједничком анализом стања и отклањањем узрока могуће је створити повољан амбијент у којем би институције функционисале на основу Устава и у корист свих народа и грађана, стоји у документу „
Политичко-економска ситуација у БиХ“, чији је садржај
објавио портал РТРС.
У документу пише и да у сваком парламенту као представништву народа на нивоу БиХ, ентитета и кантона треба да се воде расправе о свим битним питањима функционисања БиХ и на тој основи политички субјекти треба да налазе одржива и праведна решења до којих се може доћи само на основи равноправности народа, ентитета и грађана.
Политичка криза негативно утиче на економске односе
„Без обзира на различита и супротстављена политичка размишљања и деловања, треба признати чињеницу да политичка криза негативно утиче на економске односе и угрожава укупан економски систем, у таквом неповољном економском амбијенту сви народи и грађани трпе штету и овде је неопходан и могућ заједнички интерес и деловање“, оцењено је у документу.
Констатује се да Дејтонски споразум и Устав пружају довољно могућности за реформе у свим битним областима с циљем проналажења бољих решења у функционисању БиХ.
Подсећа се и да је Република Српска, као државотворни ентитет у БиХ, покренула процесе институционалних реформи са циљем да се добију боља, праведнија и рационалнија решења у функционисању власти и јавних политика у ентитетима и на нивоу БиХ.
Инцков закон — иницијална каписла за актуелну кризу
У документу се наводи да је иницијална каписла за актуелну кризу у БиХ било доношење одлуке о допунама Кривичног закона БиХ од бившег високог представника Валентина Инцка, те да је превазилажење кризних ситуација неопходно за функционисање ентитета и БиХ као целине, а то је могуће уколико се, о спорним питањима на равноправној основи, усагласе представници ентитета и народа.
„Интернационализацију државног питања БиХ треба усмерити у процес европских интеграција, а интернационализацију као мешање страних фактора у унутрашња питања ентитета и БиХ као целине треба максимално редуковати у складу са одредбама међународног права“, пише у документу.
Када је реч о проблему равноправности конститутивних народа у БиХ, у документу се наводи да су три народа — Срби, Бошњаци и Хрвати суверени и државотворни, што значи да су конститутивни, односно равноправни у свим битним сегментима функционисања државних институција на свим нивоима организовања власти.
Остваривање равноправности народа и грађана део је историјског наслеђа и уграђено је у темељ садашњег Устава, али постојећа организација државне власти у два ентитета, а посебно у Федерацији БиХ, отежава његово остваривање.
„Наведено питање се изражава као проблем конститутивности Хрвата, њихове равноправности и легитимног представљања у институцијама власти на ентитетском и на нивоу БиХ. Принцип државотворности три народа значи да је проблем равноправности једног народа заједнички проблем сва три народа“, истиче се у документу.
Легитимна заступљеност Хрвата у Председништву БиХ и у Дому народа Федерације БиХ, како се оцењује, није само хрватски проблем или такозвано хрватско питање, него је то проблем целе БиХ.
У документу се указује на проблем суверености ентитета и народа и додаје да због своје специфичности БиХ не може да се организује као унитарна, централизована држава, него се, углавном, ради о специфичном и сложеном уставно-правном систему и организацији државе који има сличности са системима Швајцарске и Белгије.
Када је реч о проблему међународног интервенционизма, у документу се констатује да деловање високог представника кроз недемократско наметање одлука, закона, уставних амандмана, смену легално изабраних представника, представља фактор који је највише допринео садашњој кризи у БиХ.
Последице наметнутих одлука
Посебно је проблематично, напомиње се у документу, то што наметнуте одлуке високог представника нису имале за последицу напредак, развој, демократију, помирење, већ су последице наметнутих одлука биле углавном негативне, о чему сведочи и Инцкова наметнута одлука којом је, како се подсећа, мењао Кривични закон БиХ.
„Крајње је време да домаћи политичари преузму одговорност и да захтевају престанак мандата високог представника на шта Република Српска већ дуже време указује“, истиче се у документу.
Право неког субјекта да својом вољом, изван устава и мимо институција доноси законе угрожава и редукује ауторитет институција које делују на основу устава, напомиње се у документу.
У документу се додаје да, уколико се закони могу наметањем ставити на правну снагу без одлуке Парламентарне скупштине БиХ, тада та скупштина није потребна, нити је потребно учешће посланика.
У том контексту треба разумети одлуку посланика из Републике Српске да селективно учествују у раду Парламентарне скупштине БиХ.
„Без обзира што у БиХ постоје различита и супротстављена мишљења о улози високог представника, неспорно је уверење свих политичких актера из Републике Српске да његов мандат треба престати“, каже се у документу.
У документу се даље указује, да Уставни суд БиХ излази из оквира својих овлашћења, доноси одлуке које нису засноване на постојећим уставним нормама и не узима у обзир какве ће последице имати његове одлуке.
У пракси, како се указује у документу, посебно су спорна два облика прекорачења надлежности доношење одлука у вези са одређењем надлежности за регулисање имовинско-својинских права и односа јер Уставни суд нема надлежност да то ради.
Надлежност Уставног суда могућа је само о питањима која су дефинисана Уставом „по питањима из овога устава“, посебно област људских права, али не и у погледу посебне расподеле надлежности између ентитета и БиХ, наводи се у документу.
У документу стоји и да погрешно тумачење државног континуитета БиХ има негативне последице по односе између народа и ентитета.
Подсећа се да је Уставни суд поништио закон по којем је 9. јануар дефинисан као Дан Републике Српске, зато што га Бошњаци и Хрвати не доживљавају као свој празник.
„Да је Уставни суд био доследан, тада би иста аргументација била основа и код оцене уставности 1. марта као дана независности БиХ, зато што га Срби не доживљавају као свој празник“, додаје се у документу.
Проблем правосудне власти
У документу се наводи да је проблем правосудне власти представља главни генератор политичких криза и у континуитету оптерећује и угрожава све друге позитивне процесе у БиХ.
„Политички представници народа и ентитета у БиХ могу постићи сагласност да се тај модел измени и да то тело има одговорност према парламентима као народним представништвима“, истиче се у документу.
Додаје се да пресуде Суда БиХ требају бити у функцији помирења народа и грађана на принципу једнакости пред законом свих људи без обзира на обележја вере, нације и расе.
„БиХ је неопходан нови и бољи модел организације правосудне власти, јер овај досадашњи у којем централну улогу има Високи судски и тужилачки савет, није оправдао своју сврху“, оцењено је у документу.
Све о политичким дешавањима у Србији и региону
