Резултати истраживања објављени су у часопису америчког кардиолошког удружења „Journal of the American Heart Association“.
Како би пратили везу између анксиозности и фактора ризика од кардиоваскуларних болести, можданог удара и дијабетеса типа два, аутори су анализирали податке о учесницима истраживања о старењу мушкараца – „Normative Aging Study“, које 1961. године покренула клиника за ветеране у Бостону.
У анализу је укључен 1.561 мушкарац, чији је просечан узраст 1975. био 53 године. У тренутку уношења у базу истраживања они нису имали кардиоваскуларне болести или рак и сви су прошли тестирања на неуротицизам.
„Наши резултати показују да је виши ниво анксиозности међу мушкарцима повезан са биолошким процесима који могу да доведу до болести срца и метаболичких поремећаја. Та веза могла је да настане много раније него што се обично мисли, можда још у раном детињству или адолесценцији“, каже ауторка истраживања Левина Ли.
Како се наводи, учесници истраживања ишли су на лекарски преглед и радили анализе крви на сваких три до пет година.
Аутори су као здравствене параметре одабрали седам кардиометаболичких фактора ризика: горњи и доњи крвни притисак, холестерол, триглицериде, индекс телесне масе, ниво шећера у крви на празан стомак, брзину таложења еритроцита и маркер упале. Сваком учеснику је дат резултат, по један за сваки од седам фактора ризика. Ако је особа имала шест или више маркера високог ризика, научници су сматрали да је већ развила кардиометаболичку болест.
Истраживачи су открили да се у периоду од 33. до 65. године просечан број високоризичних кадиометаболичких фактора повећава отприлике за један по деценији, достижући у просеку 3,8 до 65. године. Међутим, у свим старосним групама, код учесника са вишим нивоом неуротицизма тај показатељ је био већи.