https://sputnikportal.rs/20220129/naucnici-otkrili-vezu-izmedju-anksioznosti-i-smrtonosnih-bolesti-kod-muskaraca-1133650882.html
Научници открили везу између анксиозности и смртоносних болести код мушкараца
Научници открили везу између анксиозности и смртоносних болести код мушкараца
Sputnik Србија
Амерички научници закључили су на основу истраживања да се код мушкарци који више брину раније развијају срчане болести и дијабетес. 29.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-29T16:32+0100
2022-01-29T16:32+0100
2022-01-29T16:32+0100
друштво
болест
здравље
мушкарци
срце
друштво
лекари
магазин
наука
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/images/sharing/article/srb/1133650882.jpg?1643470321
Резултати истраживања објављени су у часопису америчког кардиолошког удружења „Journal of the American Heart Association“.Како би пратили везу између анксиозности и фактора ризика од кардиоваскуларних болести, можданог удара и дијабетеса типа два, аутори су анализирали податке о учесницима истраживања о старењу мушкараца – „Normative Aging Study“, које 1961. године покренула клиника за ветеране у Бостону.У анализу је укључен 1.561 мушкарац, чији је просечан узраст 1975. био 53 године. У тренутку уношења у базу истраживања они нису имали кардиоваскуларне болести или рак и сви су прошли тестирања на неуротицизам.Како се наводи, учесници истраживања ишли су на лекарски преглед и радили анализе крви на сваких три до пет година.Аутори су као здравствене параметре одабрали седам кардиометаболичких фактора ризика: горњи и доњи крвни притисак, холестерол, триглицериде, индекс телесне масе, ниво шећера у крви на празан стомак, брзину таложења еритроцита и маркер упале. Сваком учеснику је дат резултат, по један за сваки од седам фактора ризика. Ако је особа имала шест или више маркера високог ризика, научници су сматрали да је већ развила кардиометаболичку болест.Истраживачи су открили да се у периоду од 33. до 65. године просечан број високоризичних кадиометаболичких фактора повећава отприлике за један по деценији, достижући у просеку 3,8 до 65. године. Међутим, у свим старосним групама, код учесника са вишим нивоом неуротицизма тај показатељ је био већи.
https://sputnikportal.rs/20200719/strah-i-panika-blokiraju-celu-civilizaciju---ima-li-pomoci-valentina-1123035211.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
болест, здравље, мушкарци, срце, друштво, лекари, магазин, наука
болест, здравље, мушкарци, срце, друштво, лекари, магазин, наука
Научници открили везу између анксиозности и смртоносних болести код мушкараца
Амерички научници закључили су на основу истраживања да се код мушкарци који више брину раније развијају срчане болести и дијабетес.
Резултати истраживања објављени су у часопису америчког кардиолошког удружења
„Journal of the American Heart Association“.
Како би пратили везу између анксиозности и фактора ризика од кардиоваскуларних болести, можданог удара и дијабетеса типа два, аутори су анализирали податке о учесницима истраживања о старењу мушкараца – „Normative Aging Study“, које 1961. године покренула клиника за ветеране у Бостону.
У анализу је укључен 1.561 мушкарац, чији је просечан узраст 1975. био 53 године. У тренутку уношења у базу истраживања они нису имали
кардиоваскуларне болести или рак и сви су прошли тестирања на неуротицизам.
„Наши резултати показују да је виши ниво анксиозности међу мушкарцима повезан са биолошким процесима који могу да доведу до болести срца и метаболичких поремећаја. Та веза могла је да настане много раније него што се обично мисли, можда још у раном детињству или адолесценцији“, каже ауторка истраживања Левина Ли.
Како се наводи, учесници истраживања ишли су на лекарски преглед и радили анализе крви на сваких три до пет година.
Аутори су као здравствене параметре одабрали
седам кардиометаболичких фактора ризика: горњи и доњи
крвни притисак, холестерол, триглицериде, индекс телесне масе, ниво шећера у крви на празан стомак, брзину таложења еритроцита и маркер упале. Сваком учеснику је дат резултат, по један за сваки од седам фактора ризика. Ако је особа имала шест или више маркера високог ризика, научници су сматрали да је већ развила кардиометаболичку болест.
Истраживачи су открили да се у периоду од 33. до 65. године просечан број високоризичних кадиометаболичких фактора повећава отприлике за један по деценији, достижући у просеку 3,8 до 65. године. Међутим, у свим старосним групама, код учесника са вишим нивоом неуротицизма тај показатељ је био већи.
