Британско краљевско друштво је у извештају решило да се детаљније позабави проблематиком лажних и непоузданих вести, као и вести које су извађене из контекста, што, према речима ИТ консултанта Војислава Родића није једноставан задатак.
Пословна логика друштвених мрежа – проводити што више времена пред екраном
„Суштина проблема је у томе што се веома лако, веома далеко и веома брзо непроверене или намерно модификоване вести шире. Гласине су одувек постојале. Сетимо се времена када су информациони токови били веома контролисани, па је и тада постојало оно што се у СССР-у звало „радио Јереван“, а код нас као еквивалент „радио Милева“, где су се шириле разне гласине, мимо званичног наратива. Али, то ни изблиза није имало такав домет као данас, када се информације преко друштвених мрежа информације простиру по целом свету скоро тренутно“, каже Родић.
Посебну пажњу требало би обратити на оно што, према речима нашег саговорника, Краљевско друштво не помиње много – на пословни модел друштвених мрежа. Краљевско друштво у извештају износи став да није за отворену цензуру, али ако би друштвене мреже измениле алгоритме и да лажне вести, које би неко унапред требало као такве да означи, буду теже приступачне. То пре или касније такође може да доведе до цензуре, јер ко је тај ко одлучује да ли је нека вест лажна, пита се Родић.
Људи су одувек били подложни ширењу лажних вести, почев од комшијског оговарања. Међутим, захваљујући опадању квалитета образовног система у већини држава у свету, све је мање критичког размишљања, што је, наводи Родић, највећа промена у односу на златне године ХХ века. До опадања критичког мишљења долази и због преплављености информацијама, што је основни модел рада друштвених мрежа, каже Родић – основни циљ тог пословног модела је да корисник што дуже пред екраном. Што више времена човек проводи пред екраном мобилног телефона или рачунара, видеће више реклама, а то је оно од чега друштвене мреже живе.
Алгоритам је могуће изменити, али….
Могуће је направити алгоритам који би лажне вести учинио мање видљивим на друштвеним мрежама, али опет се враћамо на природу пословања друштвених мрежа. Садашњи алгоритми направљени су тако да људе задрже што дуже испред екрана, све у циљу да они виде што више реклама. Обрнут механизма није у пословном интересу друштвених мрежа. То би значило да ће мање видљиви бити садржаји који су занимљиви зато што су шокантни или зато што нуди једноставне одговоре на сложена питања, констатује Родић.
„Другим речима, такви механизми вероватно би доводили до тога да лажне вести буду мање приступачне, али то би такође значило да ће корисници да проводе мање времена на друштвеним мрежама, што је потпуно директно супротно њиховом основном пословном интересу“, објашњава он.
Данас би сви хтели једноставно решење за компликован проблем који је настао ширењем Интернета, његових сервиса, као и повећања броја корисника и њихове међусобне интеракције, додаје Родић.
„Таквог једноставног решења нема. Краљевско друштво у суштини ни не нуди такво решење, него позива на дискусију, на трагање како се изборити са лажним вестима и зато су и рекли да нису за забрану таквих вести“, наглашава он.
Извештај Краљевског друштва мотивисан је догађајима током пандемије ковида-19 и у њему се каже да су научне дезинформације доводиле у питање животе људи, док су дезинформације о 5Г мрежи доводиле до насиља и вандализма.
„Уклањање садржаја може да појача осећање неповерења и да га други искористе за промовисање садржаја који дезинформишу", каже се у извештају и додаје се да забрана дезинформација може само да буде контрапродуктивна.
Са ставом Краљевског друштва нису се сложили сви. Тако Центар за супротстављање дигиталној мржњи (ЦЦДХ) тврди да постоје случајеви кад је најбоље што може да се уради управо уклањање садржаја који је веома штетан, очигледно нетачан и допире веома далеко, док директор Ројтерсовог Института за студије журналистике на Универзитету у Оксфорду Расмус Клајс Нилсен сматра да се ради о политичком питању, преносе медији.
Слично као и чланови Краљевског друштва, професор Нилсен сматра да би забрана садржаја могла да доведе до непропорционално веће штете, јер би људи губили поверење у институције.