Према тиму који предводи геохемичар Жером Алеон из Француског националног природњачког музеја, изотопи воде који су у метеоритима од рођења Сунчевог система одговарају изотопима воде који се данас налазе на Земљи.
„Почетни изотопски састав воде у Сунчевом систему је од највеће важности за разумевање порекла воде на небеским телима, али упркос бројним студијама, порекло воде остаје непознато“, пишу истраживачи у свом раду.
„Овде користимо изотопски састав водоника из примитивних метеорита, најстаријих стена Сунчевог система, да бисмо утврдили изотопски састав водoника на почетку формирања Сунчевог система.
Одређене врсте метеорита могу деловати као временске капсуле које су ту од рођења Сунчевог система. Звезда се рађа из облака гаса и прашине који се урушава под сопственом гравитацијом, што је познато као колапс протозвезданог омотача.
У међувремену, материјал у облаку око њега се спљошти у диск који се храни у растућу звезду која се врти. Када заврши са растом, оно што је остало од тог облака формира све остало у систему те звезде – планете, астероиде, комете и тако даље.
Многа од ових тела су чак старија од Земље. Радиометријско датирање указујe да је Земља настала пре 4,54 милијарде година. И, пуком срећом, неке од ових стена нису нам још пред вратима.
Ипак, постоје повремени узорци стена који стигну до површине Земље и показују неколико знакова „препечености“, пружајући истраживачима одличну прилику да их проуче.
Метеорит Јефремовка, пронађен у Казахстану 1962. године, има елементе који датирају пре 4,57 милијарди година. Алеон и колеге су анализирали овај метеорит користећи нову технику развијену само за ту сврху.
Да би измерили садржај воде у метеориту, користили су снимање фокусираним јонским снопом да идентификују и испитају све минерале у свом узорку, упоређујући резултате са осам земаљских референтних материјала са широким спектром садржаја воде. Затим су испитали однос изотопа водоника у метеориту, преноси портал „Сајенс алерт“.
Минерали и односи у метеориту Јефремовка открили су да су, у првих 200.000 година историје нашег Сунчевог система, пре него што су се формирали планетезимали (то је семе планете), постојала два велика резервоара гаса. Један од ових резервоара је садржао соларни гас из којег се материја у Сунчевом систему на крају кондензовала.
Други је, утврдио је тим, био богат водом. Ова вода је вероватно настала од масивног прилива међузвезданог материјала који је пао ка унутрашњем Сунчевом систему у време колапса протозвезданог омотача.
И, фасцинантно, та вода је по свом изотопском саставу веома слична Земљиној води. Ово указује да је вода била присутна у раном Сунчевом систему од самог његовог настанка – пре него што је Земља била чак и трептај у протопланетарном диску.