У извештају хрватске европарламентарке Биљане Борзан, једне од аутора нове резолуције, наводи се да се грађанима најчешће кваре мобилни телефони и таблети, потом штампачи, слушалице, машине за веш и лаптопи, као и да се купци најређе жале на трајање дигиталних камера и микроталасних пећница.
Према њеним речима, чак 90 одсто грађана сматра да су резервни делови прескупи, а 94 одсто да би уређаји могли да трају дуже и да су трајност и доступност сервиса најважнији фактори приликом куповине.
Етикетирана бела техника у ЕУ
Правни саветник Националне организације потрошача Србије Никица Јовановић предочава да су потрошачи у ЕУ и Србији приметили да уређај обично траје колико и гаранција и да имају проблем с налажењем резервних делова за апарате којима је истекла гаранција, те сматра да је резолуција ЕУ значајна за потрошаче зато што ће им помоћи да одлуче да ли ће купити уређај или не.
„За сада је ситуација таква да је када купујете техничку робу, продавац у обавези да вас обавести о стању резервних делова за време и након истека гаранције. Неретко нам потрошачи кажу да ту информацију не добијају и да се непријатно изненаде када гаранција истекне, јер не могу да купе резервни део и о свом трошку поправе уређај. Добијају одговоре да се тај производ више не производи или да немају резервне делове, па су препуштени сами себи и принуђени да купе нов уређај“, предочава она.
Резолуција ЕУ је значајна за тамошње потрошаче зато што ће им помоћи да одлуче да ли ће да купе уређај или не.
© Sputnik / Сергей Пятаков
/ Она додаје да такви случајеви нису проблематични само за потрошаче, поготово када је реч о белој техници, већ и за екологију, јер стварају технички отпад, због чега је ЕУ и почела да прописима решава питање трајности уређаја.
„Годинама смо се прилагођавали, а то чинимо и сада. Ми имамо закон који је у складу са законом ЕУ, али накнадне одредбе и новине ће морати да се решавају у ходу и ту заиста не можемо да прецизирамо оптималан временски период. Просто, нема правила, али се надамо да ћемо се, без обзира на то што претендујемо да постанемо чланица ЕУ, трудити да будемо пандан у свим мерама, па и овим“, истиче она за „Спутњик“.
С друге стране, председник Удружења за заштиту потрошача „Ефектива“ Дејан Гавриловић прогнозира да би такви прописи евентуално могли да се нађу у Србији за најмање две године, али и да би важили само „на папиру“, јер се, како каже, ни сада многе одредбе Закона о заштити потрошача не примењују, а кршиоци прописа не кажњавају.
„Ту не постоји институција која ће пресудити која страна је у праву. Односно, постоји, то је суд који то чини кроз тзв. потрошачке спорове, који су у пракси потпуно супротни ономе што пише у Закону, где треба да буду хитни и ефикасни, а чак и да се на њих не наплаћује судска такса. Ми имамо све контра од тога. Неки судови покушавају да наплате судску таксу, а спорови трају по пет, шест година на првом степену, што је апсолутно неприхватљиво. На тај начин положај потрошача не може да се поправи“, напомиње он.
Трговци налазе „рупе“ у Закону
По актуелном Закону, гаранција без гарантног листа важи две године, а с гарантним листом може да траје и дуже, ако је њиме тако одређено. Међутим, Гавриловић предочава да трговци проналазе „рупе“ у Закону да не би испунили рекламације потрошача, чак и када издају тај документ:
„Трговци имају ’дил‘ са неким сервисом или лабораторијом. Они пошаљу производ на испитивање или га чак и не пошаљу, већ добију бланко налазе, испишу податке потрошача, врате производ и кажу да је сервисом утврђено да је уређај у реду, да нисте у праву и то је то. Ту таквих грешака и пропуста има да се голим оком виде, али чак и тада на папиру испада да је све у реду. Тако смо скоро имали случај да се врата од шпорета не затварају добро, центиметар има луфта и када се упали, топлота и пара излазе кроз ту рупу, али је трговац рекао да је производ одговарајућег квалитета и одбио је рекламацију.“
Према Директиви о еколошком дизајну ЕУ, произвођачи беле технике неће моћи на овај начин да избегавају своје обавезе, јер ће од 1. марта морати не само да продуже век трајања уређајима, већ и да воде рачуна о потрошњи струје и обезбеђују резервне делове у периоду од најмање 10 година од датума производње.