Љута јела садрже састојке корисне по здравље, али према таквој храни морамо да се односимо и са предострожношћу, јер њено дејство није увек благотворно на организам, каже Арзумањан.
„Постоје научна истраживања која доказују да зачињена храна има антиоксидативна, антиканцерогена и противупална својства. Она може да помогне у снижавању тежине, лошег холестерола, нормализацији крвног притиска. Међутим, истраживање у Кини, у ком је учествовало 4.500 људи, показало је да свакодневно уношење 50 грама љуте папричице може да поремети когнитивне способности, тако да зачињена храна има и своју негативну страну“, каже лекарка.
Зачињена храна има ефекат загревања, али се не препоручује да се користи за појачано знојење током прехладе, јер може да иритира горње дисајне путеве и изазива кашаљ, објаснила је она.
„Супстанце које се налазе у зачињеној храни, као што су капсаицин и пиперин у паприци, делују на рецепторе који се обично активирају на веома високој температури. Сигнал иде у мозак, а мозак доживљава зачињену храну као повећање температуре. Сходно томе, појачавају се циркулација крви, знојење, може доћи до сузења из носа, из очију... Пошто зачињена храна има јако надражујуће дејство на слузокожу, на горње дисајне путеве, контраиндикована је код кашља. У акутној фази било које болести, боље је избегавати зачињену храну“, нагласила је Маргарита Арзумањан.
Када су у питању хроничне болести, зачињену храну треба да избегавају они који имају поремећаје у систему органа за варење, наводи лекарка.
Она објашњава да зачињена и љута храна не изазива чир на желуцу или дванаестопалачном цреву, али да може да погорша постојеће проблеме.