Према речима ендокринолога из Русије Татјане Рутковске, гојазност је хронична болест коју карактерише вишак масног ткива у организму и она је главни фактор за настанак бројних хроничних болести међу којима су дијабетес типа 2 и кардиоваскуларне болести.
Како додаје, данас се све чешће поставља питање везе између гојазности и наследног фактора.
„Познато је да је главни узрок високог пораста гојазности у савременом свету повезан са високо калоричном храном, седелачким начином живота и поремећајима у исхрани. Међутим, постоје докази да индекс телесне масе зависи од наследних фактора од 40 до 70 одсто“, упозорава лекарка, преноси „АиФ“.
Према томе, људи који у породици имају некога са прекомерном тежином треба пажљиво да воде рачуна о себи – да смање додатне факторе ризика, контролишу унос калорија, воде рачуна о здрављу и на време одлазе на консултације са специјалистима. На крају крајева, гојазност није само питање естетике, него веома озбиљан проблем који може проузроковати бројне проблеме са здрављем.
Међутим, чак и уз присуство наследног фактора, вишак килограма се може правовремено спречити ако се усвоји неколико навика.
Рутковска саветује редовне аеробне вежбе у трајању од најмање 150 минута седмично (пливање, шетање) , уравнотежену исхрану, смањене порције, бројање калорија. Препоручује се да се укупан дневни унос калорија распореди на 3-5 оброка по шеми: 25 одсто доручак, 15 одсто ужина, 35 одсто ручак, 10 одсто друга ужина и 15 одсто вечера.