До сада су археолошка открића указивала да су неандерталци нестали са европског континента пре око 40.000 година, убрзо након доласка њиховог „рођака“ хомосапијенса, једва 5.000 година раније, и није било доказа о сусрету ове две групе.
Ново откриће, објављено у часопису „Сајнес“, које је спровео тим археолога и палеоантрополога на челу са Лудовиком Слимаком са Универзитета у Тулузу, ресетује долазак хомосапијенса у Западну Европу на пре 54.000 година.
Још један изванредан налаз истраживања је да су се две врсте људи смењивале у насељавању пећине Мандрин у данашњој регији Роне у јужној Француској.
Налазиште Мандрин, први пут ископано 1990, укључује слој по слој археолошких остатака који датирају више од 80.000 година. Мандрин је као нека врста неандерталске Помпеју, без катастрофалних догађаја, али с континуираним пуњењем песка у пећини који наноси јак ветар, маестрал, рекао је Слимак за АФП.
Његов тим је открио „Е слој“, који је садржавао најмање 1.500 резаних врхова од кремена, финије изведених од врхова и оштрица у слојевима изнад и испод. Врло мале величине, неки од њих краћи од једног центиметра, ти врхови су „стандардизовани, до најближег милиметра, нешто што уопште нисмо видели код неандерталаца“, рекао је Слимак, стручњак за неандерталска друштва.
То су, објаснио је, вероватно били врхови стрела, непознати у Европи у то време. Ову производњу приписује култури званој Неронска, која је повезана с неколико локалитета у подручју Роне.
Откриће млечних зуба
Године 2016. Слимак и његов тим посетили су музеј Пибоди на Харварду како би упоредили своја открића са збирком фосила с налазишта Ксар Акил у подножју планине Либанон, једног од главних места ширења хомосапијенса на исток.
Сличност између коришћених техника уверила је Слимака да су налази на локалитету Мандрин први трагови хомесапијенса пронађени у Европи. Млечни зуб пронађен у „Е слоју“ потврдио је његове сумње. Укупно су научници на локалитету пећине Мандрин пронашли девет зуба шест особа.
Ти древни зуби поверени су Клементу Занолију, палеоантропологу са Универзитета у Бордоу. Коришћењем микротомографије, слично медицинској технологији скенирања, закључак је био јасан.
Млечни зуб из слоја „Е“ био је једини модерни људски зуб пронађен на том месту. Тај „фосилни кутњак модерног људског детета представља најраније познате доказе о модерним људима у западној Европи“, стоји у саопштењу Природњачког музеја у Лондону.
Да ли је било суживота?
Археолошки тим тада је употребио пионирску технику фулигинокронологију, која анализира слојеве чађи која импрегнира зидове шпиље и трагове древних пожара.
Научници су доказали да је ова модерна људска популација била на тој територији Роне неких 40 година, рекао је Слимак.
У неком тренутку две популације су или коегзистирале у пећини или на истој територији, закључио је научник.
Он мисли да су неандерталци могли послужити као водичи хомосапијенсу како би га одвели до најбоље доступних извора кремена, од којих су неки били удаљени и до 90 километара.
Налази из Мандрина су заиста узбудљиви и још су један део у слагалици како и када су модерни људи стигли у Европу, закључује професор Крис Стрингер, коаутор студије и стручњак за еволуцију човека.
Разумевање преклапања модерних људи и других хоминина у Евроазији од виталног је значаја за разумевање њихових интеракција и како смо постали последња преостала људска врста, додао је.
То преклапање, које је било очито у Мандрину, сада подручју Роне, велики је миграцијски коридор (за хомосапијенса) који му омогућује да дође до подручја Средоземља и континенталне Европе, рекао је Слимак, који обећава још открића с налазишта Мандрин.