Према научном раду објављеном у часописима „Нејчер” и „Нејчер Еколоџи и Еволушн”, представници хомосапијенса дошли су у Европу, где су до тог времена живели ненадерталци, пре 45 хиљада година. На граници средњег и горњег палеолита, они су, током неколико хиљада година, у потпуности заменили неандерталце.
Међутим, тачно време тог догађаја остало је непознато, а остаци који се односе на такозвани рани горњи палеолит, практично нису постојали.
One Tooth Shows 8,000 Years of Overlapping Between Modern Humans and Neanderthals in Europe - by @deekshith_nphttps://t.co/jQ1kU1cvgG
— The Weather Channel India (@weatherindia) May 12, 2020
(Picture credit: Tsenka Tsanova, MPI-EVA Leipzig) pic.twitter.com/NywaeoiGBJ
Остаци стари преко 45 хиљада година
У пећини Бачо Киро у Бугарској, 70-их година прошлог века, пронађени су палеолитски фосили из најранијег горњег палеолита, да би потом ти остаци били изгубљени. Током 2015. године поново су почела ископавања, која су и довела до откривања најстаријих остатака модерних људи на европском континенту.
Научници су, фактички, пронашли много фрагмената костију, на основу којих није било могуће утврдити којој врсти припадају и један кутњак, који је, по мишљењу научника, припадао хомосапијенсу. А, онда су у помоћ научницима прискочиле модерне методе.
Помоћу методе масeне спектрометрије, истраживачи су анализирали протеинске секвенце коштаних фрагмената и утврдили да припадају хомосапијенсу.
„Већина плеистоценских костију је толико фрагментисана да је голим оком немогуће утврдити којој врсти је припадала. Али, захваљујући масеној спектрометрији протеина, могуће је брзо идентификовање тих коштаних фрагмената, објашњава Фридо Велкер, један од учесника истраживања и стручњак за људску еволуцију са Института „Макс Планк“.
Помоћу комбинације метода који укључују радио-угљенично датирање и секвенцирање митохондријског ДНК материјала, истраживачи су утврдили да су остаци хомосапијенса, који су насељавали пећину, стари између 45.820 и 43.650 година.
Неандерталци од хомосапијенса усвојили вештине и технологије
Поред људских остатака, археолози су пронашли и велику количину каменог оруђа, као и артефаката од костију 23 различите врсте животиња, укључујући фигурице, попут привеска од зуба пећинских медведа, који обликом подсећају на украсе, откривене у много каснијим неандерталским стаништима на југу данашње Француске. На основу тога, научници закључују да су неандерталци од придошлих припадника хомосапијенса усвојили вештине и технологије.
Према мишљењу још једног учесника у истраживању, Ценке Цанове, хомосапијенс, који највероватније, потиче из југозападне Азије, у горњем палеолиту брзо се населио од Бугарске до Монголије и утицао на архаичне популације неандерталаца и денисоваца, да би их на крају потпуно заменио.
