Како се тело опоравља од алкохола, мамурлук ствара стање физиолошког стреса. Уопштено говорећи, физиолошки стрес се дешава када је тело под притиском – као што је болест или повреда. Мамурлук не само да изазива промене у нашем имунолошком систему, већ такође повећава нивое кортизола (који се често називају „хормоном стреса"), крвни притисак и рад срца – промене које се такође повезују са анксиозношћу.
Мозак такође доживљава промене. Истраживања показују да је мождана активност која укључује допамин (врсту неуротрансмитера) нижа током мамурлука. Ово је важно, јер допамин игра важну улогу у регулисању анксиозности.
Занимљиво је да стрес и недостатак сна у комбинацији са мамурлуком могу довести до пада расположења и когнитивних функција (укључујући пажњу и памћење). Умор, стрес и суочавање са другим непријатним симптомима мамурлука такође могу отежати обављање свакодневних задатака. На пример, неко са мамурлуком може бити превише заокупљен осећајем мучнине, главобољом или умором да би могао ефикасно да се носи са анксиозним мислима.
Многи су такође изјавили да се осећају као да имају више проблема са регулисањем својих емоција када су мамурни. Веће потешкоће у регулисању емоција током мамурлука могу објаснити зашто неки људи доживљавају анксиозност.
У једној студији, тим стручњака је посматрао како мамурлук утиче на менталне способности које су важне за многе аспекте свакодневног живота, укључујући памћење, флексибилно размишљање и самоконтролу. Учесници су добили низ задатака који су тестирали ове менталне вештине, као што је памћење низа реченица и подсећање када се то од њих затражи.
Негативни животни догађаји, депресија или бес док пијете, кривица због пијења, па чак и одређена стања личности (као што је неуроза) такође су повезани са променама расположења током мамурлука.
Научници су открили и да људи који су били мамурни имају лошије резултате у кључним аспектима својих менталних вештина, које помажу људима да се носе са анксиозношћу и инхибирају анксиозне мисли. Ако су ове менталне вештине слабије током мамурлука, то може помоћи да се објасни зашто се неки људи боре са анксиозношћу.
Бол је део скоро сваког мамурлука – било да је у питању главобоља или болови у мишићима. Али истраживања показују да је већа вероватноћа да ће људи који имају склоност да преувеличавају бол или очекују најгоре, доживети анксиозност.
Истраживања такође показују да је већа вероватноћа да ће ова група доживети јак мамурлук. Ово би могло објаснити зашто неки људи доживљавају анксиозност, док други не, преноси портал „Конверзејшен“.
Мамурлук може другачије да утиче на људе и зашто то стање треба схватити озбиљно. Промене расположења током мамурлука и анксиозност нису само непријатне, већ могу бити повезане и са повећаним ризиком од сукоба са другима и смањеном продуктивношћу на послу.