Анализирајући 14 мушкараца и жена с прекомерном тежином у доби између 40 и 75 година, истраживачи су навели учеснике да остану у посебној затвореној комори која је мерила њихово дисање током 40 сати. То им је омогућило да одреде колико брзо и када су сагоревали калорије, и док су будни и када спавају.
Време је подељено у две одвојене сеансе на темељу изложености извору светлости.
Током једне сеансе опонашали су природно светло уз ведар дан и пригушену вечерњу расвету, док је током друге преокренут тај редослед. У обе сеансе учесници су били у мраку током ноћи и имали су редовне оброке који су одржавали доследан садржај калорија и макронутријената.
Узорци крви узети су пре доручка и вечере, затим у интервалима од 30 минута у четири сата након оба оброка како би се одредили нивои триглицерида, инсулина, мелатонина и глукозе. Сви они играју улогу у метаболизму, каже главни аутор Жан-Фридер Хармсен са одсека за науку о исхрани и кретању Медицинског центра Универзитета Мастрихт у Холандији.
Студија је показала да је провођење дана на јаком светлу довело до нижег нивоа глукозе у крви пре вечере у поређењу с провођењем дана при слабом светлу.
Насупрот томе, јака светлост у вечерњим сатима довела је до смањења метаболичке брзине спавања, што значи да су учесници јели исту количину, али су сагоревали мање калорија док су спавали.
Расвета у домовима могла би надоместити дневну светлост у случајевима кад нисте у прилици провести време на отвореном, преноси Индекс.
Иако је увек добра идеја проводити више времена на отвореном, Хармсен каже да се не морате нужно ослањати на спољну расвету како бисте искористили предности исправне комбинације дан-ноћ.
„Редизајнирање услова унутрашње расвете тако да опонашају циклус природног светла и таме обећава побољшање метаболичког здравља. Избегавање јаког светла увече може утицати на варење глукозе на значајан начин, који смањује ризик од дебљања“, каже он.