„Наш метаболизам се условно може поделити на основни, који представља енергија коју трошимо за функционисање организма док смо у мирном стању или док спавамо и допунски метаболизам који је повезан са свим осталим активностима. Управо је та брзина размена материја код свих људи различита и одређују је многи фактори“, рекла је Јершова.
Она је појаснила да на брзину размене материја утичу масти и мишићна маса. При прекомерној количини масног ткива размена је нижа, а што је већа мишићна маса то је већа брзина размене материја. Такође конституција и старост особе утичу на метаболизам.
Према последњим подацима Центра за ендокринологију у узрасту од једне године до 20 година рад метаболизма се смањује за три одсто годишње, 20-60 година се не мења, а после 60 година се смањује за 0,7 одсто, рекла је докторка.
Мање се гоје људи који имају квалитетан сан, јер материје које утичу на апетит и ситост се производе у одговарајућим центрима мозга према унапред дефинисаном распореду који је природа направила, појаснила је она.
На тежину утиче и састав микробиома, односно скуп микроорганизама у људском телу. Примена антибиотика и других лекова и различите болести могу значајно погоршати стање организма и да доведу до проблема са тежином, нагласила је Јершова.
Анамнеза исхране може веома помоћи у откривању разлога зашто се неко гоји, а неко не.
„Свима је познат јо-јо ефекат. После примене дијета и након губитка килограма се килограми враћају, понекад и пар килограма више, јер се пацијент врати својим старим навикама у исхрани. Људи који су стално на дијетама, као да навикну своје тело на одбрану, тако да им сваки покушај губитка тежине буде тежак. Људи који не тренирају свој организам на овај начин немају такве проблеме“, рекла је Јершова.
Међутим, чак и они који могу много да поједу и притом се не гоје, морају разумно да се односе према исхрани. Пре или касније, чак и добра генетика не може да се избори са притиском спољних фактора изазивајући гојење, закључила је докторка.