Осећаји бриге, стрепње и страховања полако их напуштају. Путиново обраћање у понедељак вече сви су будно пратили, а вест о признању република дочекали су, како кажу, са радошћу, захвалношћу према Русији и надом, јер верују да ће то означити крај осмогодишњег рата и почетак новог, лепшег живота.
Откако је 18. фебруара у Доњецкој и Луганској народној републици објављена евакуација жена, деце и старих због погоршања ситуације и интезивног гранатирања тог региона од стране украјинске војске, у Русију је стигло више од 90 хиљада људи. Већина њих је смештена код рођака и пријатеља, док су остали збринути у избегличким камповима и привременим смештајима. Углавном су то хотели, санаторијуми, студентски интернати и слични објекти.
Спутњик Србија посетио је једно од тих места, где је смештено 39 људи, од којих је 17 деце. Сви они су нашли привремено уточиште у једном од објеката из ланца магистралних хотела „Транспарк“, на око 80 километара од Ростова на Дону, главног града Ростовске области која се граничи са Донбасом.
Нико од њих не зна колико ће ту остати. Кажу да су већ одавно научили да ништа не планирају. Живе стихијски, од данас до сутра. Најважније је, истичу, преживети.
Говоре да су услови смештаја добри. Имају сву потребну медицинску помоћ, а поштују се и епидемиолошке мере – сви су по доласку у смештај тестирани на ковид-19, а по потреби и вакцинисани. Добили су руске СИМ картице и нешто кредита на њима, тек да могу да се јаве ближњима који су остали у Донбасу. Отворени су им и рачуни у банци, на које ће им бити уплаћена једнократна новчана помоћ у износу од по 10.000 рубаља (око 115 евра).
Кажу да их добро и хране. У оближњем ресторану, који ради по принципу самопослуживања, имају сваког дана по три оброка, а избор јела је велики: разне врсте меса, супа, пасти, салата и других прилога.
Хотел је новије градње, собе су чисте и уредне. Све је "под конац". Па, иако имају све што им је потребно желе да се што је пре могуће врате својим кућама.
Валериј Шаповалов, руководилац оперативног штаба за елиминисање ванредног стања рекао је да „од првог минута“ овај регион прихвата грађане ДНР и ЛНР и да све службе раде непрекидно, без паузе. Он није могао да одговори на питање колико ће избелице из Донбаса остату у Русији, али је нагласио да ће „колико год да остану, имати сву потребну помоћ и подршку“.
Према његовим речима, осим медицинске помоћи која им се пружа, није запостављена ни сфера образовања, а тренутно се праве спискови деце предшколског и школског како би наставили школовање.
„Овде дежура полиција која обезбеђује јавни ред, а дежурају и припадници Министарства за ванредне ситуације, који се баве притивпожарном безбедношћу. Дакле, људи су у потпуности збринути и чини се све да се осећају безбедно и да им буде удобно. Стално смо у контакту са њима и сходно томе трудимо се да им обезбедимо и организујемо све оно што им је потребно. Радимо даноноћно и све време смо на услузи овим људима“, рекао је Шаповалов.
На путу смо срели један брачни пар, који је такође избегао из Донбаса. У Ростовску област стигли су својим аутомобилом и сада се сами сналазе. Платили су преноћиште, али новца понестаје – немају ни за бензин.
Иако су пунолетни мушкарци остали у Донбасу да бране своја огњишта, пошто је у ДНР и ЛНР објављена општа мобилизација, Ељдар Будајев каже да је он као особа са инвалидитетом ослобођен војне обавезе.
„Тамо је веома лоша атмосфера, пуца се. Супруга и ја смо побегли од рата... Имали смо нешто новца, али сада нам паре понестају и не знам где ћемо да живимо. Овде смо преноћили, платили смо собу 1.800 рубаља (око 20 евра) и сад не знам шта ћемо даље. У избеглички камп не могу због здравља, треба ми посебна соба јер имам протезу и морам да је скидам. Не можемо даље...“, каже Будајев.
Будајев се нада да ће се, ипак, некако снаћи, јер све је лакше него осам година пакла, који су преживели. Нада се и да ће се сада ситуација смирити, пошто је Русија стала у заштиту народа у Донбасу.
„Боже, живели смо у паклу. У близини нас је полигон и тамо око један почиње паљба и таман кад помислите да је крај, поново почиње – инфаркт можете да доживите. Заиста смо живели у паклу. Али, надам се да ће сад све бити у реду уз помоћ Божију, а ми смо захвални Русији и другим државама које ће нам помоћи“, закључио је Будајев.