Овај космички феномен је заправо покривен нуспроизводом хелијума који сагорева и вероватно је резултат спајања звезда.
Уобичајене звезде имају површину која се састоји од водоника и хелијума, али оне које су открили професор Клаус Вернер и други немачки астрономи на Универзитету у Тибингену, имају површину прекривену угљеником и кисеоником — пепелом од сагоревања хелијума, наводи „Индепендент“.
„Нове звезде“ такође имају другачије параметре попут температуре и полупречника, који указују на то да је код њих и даље присутно сагоревање хелијума у језгрима.
„Верујемо да су се звезде које су откриле наше немачке колеге можда формирале у веома реткој врсти спајања две звезде — белих патуљака“, рекао је др Милер Бертолами са Института за астрофизику Ла Плате, водећи аутор рада који би могао да објасни њихову реакцију.
Бели патуљци су остаци већих звезда које су потрошиле своје нуклеарно гориво и веома су мали и густи. Када су ови патуљци у блиским бинарним системима, због гравитационих таласа, могу се повремено спојити.
„Обично спајања белих патуљака не доводе до формирања звезда обогаћених угљеником и кисеоником“, објаснио је др Бертолами.
„Али верујемо да, за бинарне системе формиране са врло специфичним масама, бели патуљак богат угљеником и кисеоником може бити другачији, и завршити богат хелијумом, што доводи до формирања ових звезда“, додао је он.
Ниједан тренутни модел познатих звезда не може у потпуности да објасни новооткривене звезде. Потребно је више модела да се процени и дефинитивно утврди да ли се описана спајања заиста могу десити.
„Обично очекујемо да звезде са овим површинским саставима већ заврше са сагоревањем хелијума у својим језгрима и да буду на путу да постану бели патуљци. Ове нове звезде представљају озбиљан изазов за наше разумевање еволуције звезда“, објаснио је професор Вернер, пренео је РТС.