Компанија од 2020. послује као независни кластер за Југоисточну Европу који пружа могућност за флексибилније моделе пословања. Зато је и почела свој пилот пројекат четвородневне радне недеље са циљем да мањи број радних сати доведе до срећнијег, здравијег и ангажованијег кадра.
Током пилот пројекта спроведено је истраживање, које је омогућило да се на основу мерљивих података донесе одлука о његовој дугорочној примени. Сходно томе, пројекат четвородневне радне недеље је усвојен за стално.
Зашто четири дана?
Већа мотивација запослених, агилност, ментално здравље, одговорност, виши квалитет услуге, боље перформансе и дигитализација процеса су кључне речи новог пословног поглавља.
Резултати истраживања и анализе у Србији током пилот пројекта указали су на следеће:
- На већу ангажованост и продуктивност запослених, где је 90,5% запослених изјавило да су оснажени да ефикасније обављају своје радне активности;
- На бољи баланс приватног и пословног живота запослених, где 97% запослених бележи позитиван утицај на баланс приватног и пословног;
- Да је 91% запослених изразито сагласно да свој будући каријерни пут види у овој компанији (у односу на 75% пре реализације пилот пројекта);
- Да ће нови радни режим допринети и еколошком аспекту пословања јер ће потрошња енергије бити смањена;
- На оснажену атрактивност за нове кадрове;
- На потребу дежурства једног члана сваког тима током петог нерадног дана, како би се обезбедио континуитет пословања са клијентима и партнерима;
- Мотивација и других компанија на сличне акције које у фокус стављају своје запослене.
Краћи животни век компанија, раст флексибилности, већа флуктуација, већа вредност интелектуалне својине компаније у односу на материјалну, доводе да искуства за које не постоји јасна пословна историја. Кадрови све више траже разлог зашто нешто раде (сврха) и то захтева додатне капацитете компаније. Раније се лидерска позиција огледала у поступању према јасно дефинисаним, конкретним улогама, а данас је важна вредност аутентичност лидера и компанија, пише „Телеграф бизнис“.
Искуства показују да традиционалне компаније губе битку за младе таленте, јер је глобални тренд да млади желе све више да раде у стартаповима и технолошким компанијама, те је задатак сваке компаније да нађе персонализован начин како да постане привлачан послодавац.